Нова искра

— 328 —

Ћатиб (Забелелшо нешто, па чита даље). Роса Ристова, дијете Станко. Сану.а,к-6ег Излази! Роса (Престрављена, нема, излази иа средину, водећи иред собои здрава и крепка детића). Даут-ага Јеси ти? Роса (Ђути и гледа нреда се). Кнез Симо Она је. Ећим (Магае детету руком). Гел ! Роса (Донела дето нред ећима, те га он гледа све онако како је и раније). Ибиш (Још кад је дошао, стао је крај кнеза, те му сад зборп). Здраво дијете, одвојило од свијех осталијех! Кнез Симо (Ибишу). Ако разбираш, ето то је још што је остало у Ристовића кући. Та снаха и то дијете. Ивиш (Тргне се, јер немило га дирне то сазнање, те надаљо прати што бива са дететом и хоће да га заболи његова судбина). Даут-ага (Ећиму). ГПто ни арчиш вријеме, еФенд 'м! Таки се дјетић не мјери шаком, већ оком. Не има таква ђикана у десет села да их наједно збереш. Ећим (И главом и руком казује колико је добар). Баш је вал»аст. Даут-ага ('Еатибу). Пиши га. Роса (Задршће, писне н прнгрли дете). Не, ага! Даут-ага Већ да га оставим теби, је ли, да ти овце чува? Роса (Још чнршће нригрли дете). Не, ага, Алаха ти! Два сте негда однијели из куће Ристовића, па нека ви је иросто! Било

их је тадер и кућу да нодрже и цару да послуже. Али их данас не има, не има никога до њега! Сироче ми је на руци остануло, те сам га његовала и чувала да одрасте, па он мене да подржи. Његовала сам га кућу да продужи, да се бев њега не угаси име Ристовић; да се без њега не утули ватра на огњишту. Годинама њега чека рало, како га је његов бабо упустио, чека га да досегне снагом, да му рука очврста те да заоре бразду тамо гдје му је бабова рука не дочела.... па да поље зазелени, а кућа, сирочету, пропјева, те да буде кадар нлатит' Цару царево а Богу божје! Не узимај га, ага, сад кад је стасало; гријех је а гријех је тежак свакој вјери. Даут-ага Збориш, жено, колико ти женска памет досеже. Зар Цар га тражи сабљу да му даде а ти хоћеш рало да ти држи ?! Рос а (Кроз тешке сузе). Тако ти дина, ага, тако ти свега на свијету, остави ми га' Не грехуј, не гаси куће; не раскопај огњиште! Бог ће дати, достићи ће његов пород цару. Даут-ага Не замауј, жено, ниси ти једииа овдјен. Гдје се царски посао послује, не мухабетише се. (Момдима). Узмите дијете ! Роса (Дете се од страха припије уз н.у, главу зарије у њена недра. Она га још чвршће загрли и пружи руку, да га одбрани од момака, који су ношли да јој дете узму). Не, ага, тако ти порода, ако га имаш од Бога! Има у мене три ниске цекина; четврту сам разнизала те исхранила ово сироче. Има у мене оружја златом окована, остало га је из дбба, кад је кућа била пуна и обилна. Све ћу дат' за откуи, ага, све је твоје и твоје дружине, нека је моје само ово дијете. Даут-ага Виш ти, колико је блага у те, а јадујеш ко ће те подржати. Чувај, жено, себи своје а дијете је царско, нити си кадра откупљиват' оно што је царско. (Момцима). 'Ајде, не слушајте је! Станко (Отима се од момака, који су потегли да га очупају од мајке). Мајко... не дај ме, мајко! Роса (Кршећи руке). Мој стечниче и дбношче, мој худи породе! Не да тебе мајка, не да! (Зграби те га отме).