Нова искра

— 332 —

јева истеравали смо и Петрова и Егорова. Имао је он чудиоват обичај — да иде по нашим становима. Дође колеги, седне па ћути и као да нетпто очекује. Поседи тако, ћутећи по два сата, па оде. То се код њега звало: »одржавати добре удносе са другима". Долазак и седење било му је, несумњиво, тешко, али долазио нам је само зато што је то сматрао за своју другарску дужност. Ми, проФесори, бојали смо га се. Оа чак га се и директор бојао. Ето, видите, наши су проФесори уман свет, од строгог реда, васпитани по Тургењеву и Шчедрину, али је ипак тај човек, што је увек ишао у каљачама и са амрелом, држао у својим рукама целу гимназију читавих петнаест година. Па не само гимназију! Цео град! Наше даме суботама нису приређивале домаћа позоришта, бојале су се да он како не дозна; и свештеници иред њим су се уздржавали да мрсе или да играју карата. Под утицајем таквих људи, као што је Бјељиков, за послењих десет-петнаест година у нашем су се граду почели бојати свега. Боје се да гласно говоре, да шаљу писма, да се упознају, боје се да читају књиге, боје се иомагања сиротиње, боје се и писмености Иван, желећи да нешто каже, откашља, али прво запали цигару, баци поглед на месечину па онда рече полако: — Да. Они који су умни, који су од реда, читају и Шчедрина и Тургењева, разне Бекле и друго штошта, па су ииак, покорни, трпели. То је оно што је најглавније! — Бјељиков је живео у истој кући у којој и ја, — продужи Буркин — на истом снрату, врата до врата. Често смо се виђали и ја сам знао његов домаћи живот. И код куће је исти такав: »пглаФрок«, качкет, прозори, закачке, по читав нпз свакојаких забрана, ограничења и »Ах, само да се што не деси ! (( Јести посно шкоди, а мрсно се не сме, јер ће још, готово, когод рећи, да Бјељиков не ности, а он је јео увек рибу на маслу. Храна која није посна, али за коју се не може рећи ни да је мрсна. Женску послугу није држао, из бојазни да о њему не би мислили рђаво; држао је само кувара Атанасија, старца од шесет година, неспретног, у пола паметног, који је некад служио као сејиз, те је умео још којекако да спрема. Тај је Атанасије стајао обично крај врата прекрстивши руке и увек је једно и исто мрмљао дубоким уздахом: — Много ли нас се народило, Боже мој! Спаваћа соба код Бјел>икова била је омања, као каква Фијока; одар му је био са небом. Лежући да спава покривао се иреко главе. Њему је било страшно под јармом. Бојао се, да се што не деси, да га не закоље Атанасије, да се не увуку лопови! По сву ноћ је сањао страшне снове, а изјутра, кад смо заједно ишли у гимназију, био је невесео, блед и видело се, да је гимназија, у којој је било пуно људи, и у коју је он ишао, била страшна, одвратна његову бићу и да је ићи поред мене, њему човеку по природи усамљеном, било врло тешко. — »Веома много лармају код нас по разредима!"

— говорио је он, као да се старао да нађе објашњења овом тешком осећању. — »То већ не знам на шта личи!« И тај проФесор грчког језика, тај човек у Футроли, можете ли замислити, у мало се није оженио. Иван Иванић брзо се осврте у сарај и рече: — Шалите се! — Да, умало се није оженио, па ма како то било чудновато. Поставили су код нас новог проФесора историје и геограФије, некаквог Коваленка, Михаила Савића, такође човека нежењеног. Допутовао, али не сам, него са сестром Варењком. Ои млад, висок, црномањаст, с огромним рукама, а по лицу му се види да говори из баса, и одиста гласму је каоиз бурета: бу-бу-бу.,. А она није више млада, имала је једно тридесет година, али такође висока, црних обрва, црвених образа, — једном речју није девојка, већ као нешто ушећерено, и тако је брбљава, једнако пева малоруске романсе и смеје се. Мало шта па се зацени громким смехом: ха-ха-ха! Прво познанство са Коваленковима било је, сећам се, о имен-дану код директора. Међу суровим, досадним иедагозима, који и на имен-дан долазе што морају, на један пут видимо нову Афродиту, као да је изникла из пене, иде подбочена, смеје се, пева, игра Певала је са силним осећањем „Ветри вију... (( и још неке друге романсе. Све нас је очарала, — све, на чак и Бјељикова. Он седе до ње и рече јој смешећи се: — Малоруски језих^ својом нежношћу и пријатном звучношћу иодсећа на старо-грчки. Њој је то било мило, па му је почела причати с осећањима и тако уверљиво, да у Гадјачском срезу има имање на ком јој живи мајка; па како има дивних крушака, диња, тнкава! Како Малоруси кажу за тикву крчма, за крчму шинк* и кувају боршч са црвенкастим и нлавкастим зељем, »тако укусан, тако укусан, нросто нешто страшно." Слушали смо, слушали и на једанпут нам свима дође једпа иста мисао. — Лепо бп било венчати их! — тихо ми рече директорка. Ми се некако сви сетисмо, да наш Бјељиков није жењен. и изгледаше нам врло чудновато, како до сад нисмо то ириметили, како смо савршено заборављали такву важну ствар у његову животу. Како мисли у ошпте о женскима, како он решава за себе то насушно питање? Пре нас ово пи по чему није занимало; може бити, нисмо чак ни могли мислити, да човек, који по сваком времену иде у каљачама и спава под „небом 11 , може волети. — Он је давно претурио четрдесету, а она има тек тридесету... —■ појачава своју мисао директорка. — Чини ми се, она би пошла за њега. Шта се све од дугог времена не ради код нас по провинцијама. Колико је ту непотребног, глупог! А то само зато, што се не ради оно што треба! Па, ето, што нам је наједном пало * У руском и мадоруском речи: тиква, крчма и шиик (меана) имају сасвим суцротна значења.