Нова искра

— 333 —

на намет да женимо тога Бјељикова, који се чак ожењеи није дао ни замислити? Директорка, инспекторка и све гимназијске даме оживеше: чак се пролепшаше, као да су на један пут увиделе циљ живота. Директорка узима ложу у позоришту и ми видимо с њом Варењку, с великом лепезом, срећну, сва се сија, а поред ње Бјељиков, мали, згурен као да су га из куће повукли клештама. Ја приредим мало посело и даме захтевају да неизоставно позовем и Бјељикова и Варењку. Једном речју машина је почела. Ивгледало је да Варењка нема ништа против удаје. Код брата живети није јој било баш тако пријатно, знали су само по цео дан да се грде и свађају. Ето оваква сцена на пример: иде Коваленко улицом, висок, као дирек прав, у извезеној кошуљи, испод капе пала му коса на чело, у једној руци гомила књига, у другој дебео чворновак. За њим иде сестра, такође с књигама. — Та ово, Михаило, ниси читао! •—• каже му она гласно. — Кунем ти ее, кажем ти, ово ниси још читао! — Кад ти кажем, да сам читао! — виче Коваленко, ударајући штапом по тротоару. — Ах, Боже мој, Мико! Што се љутиш, та ми разговарамо принципијелно. — Кад ти кажем, да сам читао! — виче још јаче Коваленко. А код куће, чим дође когод туђ, одмах се сваде. Такав јој је живот досадио, хтела је да има своју кућицу а и године ваља узети у обзир ; ту се више нема шта чекати: удај се за кога било, па ма и за учитеља грчког језика. Можемо рећи, многим нашим госпођицама стало је само да се ма за кога удаду, само да се удаду. ТТТ та. је ту је, те је и наша Варењка према нашем Бјељикову почела показивати несумњиву наклоност. А Бјељиков? Он је и Коваленку одлазио исто као и нама. Дође, седне и ћути! Он ћути а Варењка му пева „Ветри вију... (С или га гледа својим тамним очима замишљено, или се наједном закикоће: — Ха-ха-ха! У љубавним стварима, а нарочито у женидби, авети играју велику улогу. Сви — и другови му, па и даме, — уверавали су Бјељикова, да би требало да се жени, да му је у животу још једино остало да се ожени. Сви смо му честитали, говорили с озбиљним лицем којекакве глупости, као на пример — да је брак корак врло озбиљан. А уз то Варењка није била рђава, на против интересантна, била је кћи саветника, имала је своју кућу, а што је најглавније, она је била ирва жена која се према њему понашала љубазно, искрено, — мозак му се завртео и он реши да се жени. — Ето тако би му једном отели тај амрел и каљаче, — рече Иван Иванић. — Али, замислите, то је било немогуће. Он је на свом столу држао слику Варењкину, долазио к мени и говорио о њој, о породичном животу, о томе како је брак корак врло озбиљан;

често је долазио Коваленку, али начин свога живота ниуколико није ироменио. Чак шта више, та одлука о женидби утицала је на њега некако рђаво, он омршави, побледе и изгледало је, да се још више завуче у своју Футролу. — Варвара Савишна ми се допада! — говорио ми је са малим осмејком. Ја знам, сваком је човеку потребно женити се, али... све се то, знате, некако стекло одједном... Треба се мало размислити. — Шта се имате размишљати ? — говорио сам му. — Ожените се, то је све. — Не, женидба је озбиљан корак, треба прво сазнати нове дужности и одговорност, како се после не би десило што. То ме је тако узнемирило, да ио сву ноћ не заспим. Да признам, мало се и побојавам; она и брат јој имају неки чудновати начин мигпљења, а и нарав им је пргава. Ожениш се, па после још улетиш у какав скандал. Он је није просио, непрестано је одлагао, на опште неза^овољство и директорке и свих дама; непрестано је оцењивао брачне дужности и одговорност, а међу тим готово сваког дана шетао је с Варењком, можда је мислио да то тако у његову положају треба да буде. Долазпо је и даље к мени, да се поразговара о породичном животу. И јамачно би је на крају крајева и запросио и тако би се свршио један од оних непотребних, глупих бракова, који се код нас на читаве тисуће склапају из дугог времена, да се није догодио „коЈозваИзсће 8сапс1а1 С( . Потребно је рећи, да је Варењкин брат, Коваленко, омрзнуо Бјељикова још од првог дана познанства и није могао да га трпи. — Не разумем, — говорио нам је, — не разумем, како трпите тог шпијуна, ту погану њушку. Ах, господо, како можете ту да живите! Како је око вас атмосФера загушљива, смрдљива! Зар сте ви проФесори, иедагози? Ви сте прости, најнростији чиновници, ви немате храм науке већ неко друштво за милостињу, све вам смрди на киселину, као у полициској стражари. Аја, још мало с вама остајем, па онда идем у село, да ловим ракове и да учим сељанштину. Идем, а ви остајте са својим Јудом, црк'о да Бог да! Или се понекад смејао док му сузе не пођу, смејао час басом час пискавим танким гласом, и питао ме, машући рукама. — ТТТто ли седи ту ? Шта хоће ? Само седи и гледа! Чак је Бјељикову дао и неки надимак. И наравно, да смо онда избегавали да му говоримо, како му се сестра спрема за тог »презреног (( . И кад му је једном директорка наговестила, да би лепо било његову сестру удомити за тако солидног и уваженог човека, као што је Бјељиков, он се намршти и проговори: — То ме се не тиче. Нека пође и за змију ако хоће, не волим у туђе ствари да се мешам. Слушајте само даље. Некакив несташко насликао карикатуру: како иде Бјељиков у каљачама, подврнуо панталоне, под амрелом, и с њим