Нова искра

345

Ђ. Крстић

Извор Душнички нод Сувом Планином

— Ах, не, не! Не кидајте се. Има ипак иромене, уверавам вас. Има, при свем том, више врлине и благости, утанчаности савести и богаства моралне осетљивости, Имају у свету и сасвим свете душе, са новим хероизмом, а којима се пређе није знало сличних... Имамо много таквих који умиру са добрим или бар коректним религијским осећајима... Нова вера чини велико добро код варвара; ублажава њихову суровост, с иодчињава их милосрђу, укроћује их надом и страхом од другог живота... Тужите се да се људи не придржавају заповеди јеванђеља? Али треба, пре свега, признати да се ни трговина, ни индустрија, ни уметност, ни интереси и одбрана какве велике царевине не би могли увек с њима оложити. Видим их потпуно примењене само код малих груиа занатлија, земљорадника или скитачких пастира. Казаћу више: друштво основано на овим апсолутним заповедима одрицања, једнакости, заједничког сиромаштва, могло би опстати само ако би их се сви чланови у исто време придржавали; другим речима, ако би сви били свеци; али би било мало разумно на то рачунати. Црква је ублажила оштрину ових заповеди, и добро је учинила: јер, ако би се догодило једног дана да ова начела буду проповедана лицемерно и примењена од људи без врлине и вере, она би изазвала неред и анархију. Ове екстремне заповеди предлажу идеал којему треба тежити у

приватном животу: уведене у установе, биле би без дејства и опасне... Јер најзад... Седам мученика од изненађења и ужаса, метнуше велове на лица. Стари свештеник настави не узбудивши се: — Пречасна браћо, кад сте морали тако рђаво схватити ствари, зашто сте се будили ?

Седам мучепика продужише још неко време свој болни и разочарани живот. Једно предање (сумњиво, зацело) износи како су двојица од њих окренули рђаво. Најмлађи, Малхус, даде се ухватити лукавствима једне покварене жене, којој се учииило забавно занети чудотворног човека и имати љубавника младића од две стотине двадесет година. Други један, Максимијан, намислио је да успостави у свој чистоти својој изопачену веру. Проповедао је на раскршћима, грмећи против богаташа и свештеника, и дочека само да га ухапсе. То само удвоји бол, невољу и досаду остале петорице. Увидеше да се не би могли никад навикиути на ствари које су поново видели; и, једног вечера, молитпе Бога да их поново успава до носледњег суда. Сутра дан их нађоше мртве у њиховим ћелијама. Њихова лица су била задржала »свежину ружа«. Провео Млдл. М. М.