Нова искра

— 350 —

Затим се сетила госпође Г>оје. Нилс јој је причао о госпођи Боје, и за њу је то била свакад загонетка која ју је једила, та жена коју је она мрзила, и због које се осећала као унижена. И Ерик је причао једном да је до лудила био зал>убљен у госпођу Боје. Ко би још знао све о њој! И она се насмеја кад иомисли на новога мужа госпође Боје. И за све време, док се тиме занимала, она је жудела за Нилсом и изгледала га, и мишљаше све да га чује где долази, како лети преко леда и све ближе и ближе долази. Она и не слућаше да се, има већ два сахата, упутила к њој једна мала, црна тачка са сасвим друге стране преко снегом покривеиих поља, са сасвим другим гласом но што бејаше онај који је она очекивала отуда преко фјорда. То је био само један човек у топлом оделу и кожуху, и који сад закуца на кухињски прозор те поплаши девојку. — Ево једно писмо, — рече Трина, кад је ступила потом у собу милостиве госпође. Фенимора га прихвати; то бејаше депеша. Она врати мирно девојци рецегшс и нареди јој да иде; није се нимало плашила, јер јој је Ерик у последње време често телеграФисао да ће сутра дан доћи с неколико странаца. Затим узе да чита. Одједанпут пребледе, скочи као пренеражена са столице па гледаше иепомично у врата очекујући са страхом шта ће доћи. Није хтела да пусти то унутра, није могла; једним скоком нађе се крај врата па се леђима ослони на њих, па окреташе кључ док јој се дубоко не зари у руку. Али и ако га је чврсто држала, он се не хтеде више окретати. Она га онда пусти. Та то, збиља, и није било овде, није било овде, већ далеко одавде у нечијој туђој кући. Она стаде дрктати, ноге је изневерише и она се скљока на земљу крај врата. Ерик је био мртав. Коњи су се с њиме отели, изврнули су кола на неком савијутку на друму, и он је излетео ударивши главом о неки зид. Лубања му је била размрскана, и ено га где сад лежи мртав у Алборгу. Тако је то било, и то је већином и стајало у телеграму. Осим беловратога домаћег учитеља, Арабљанина, с њиме није био више нико у колима, и он је то и телеграфисао. Она лежаше на земљи па јадиковаше тихо иреда се, ослоњена обема шакама о ћилим ; с безизразним, укоченим погледом, упртим у под, она је нихала очајно горњим делом тела тамо и амо. Пре једног тренутка још било је око ње тако светло и мирисаво, па и ако би радо хтела, она ипак не могаше тако одједном све то напустити за љубав црној ноћи бола и кајања. Њена кривица није била то, али су се у њеној свести још витлале као авети сјајне искре љубавне среће и љубавне жудње; и силне, будаласте жеље крчиле су себи пута и тражиле блаженство заборава или, ако може бити, да

једним грчевитим помамним покретом одгурпу унатраг точак догађаја. Али то брзо пређе. У црним ројевима са свију страиа сковитлаше је мрачне мисли као гавранови, домамљени лешином њене среће; кљун до кљуна стаде ударати по њој још док је у њој и даље било животне топлоте. И они је растргогае и разбуцаше и начинише од ње наказу, да се није могла познати; свака црта би нагрђена и онакажена, док се није претворила у гомилу стрвина од гадости и одвратности. Она се подиже па је ишла тамо амо придржавајући се за столове и столице, као каква болесница; очајио је погледала у вис као да тражи какву паучинасту мрежу од помоћи, ма само било један утешни поглед, какво мало, милостиво миловање, али се њене очи сусретаху само с јасно осветљеним породичним ликовима, свима тим страним људима, који су били сведоци њенога пада и њенога преступа : сањива стара господа, матроне с развученим устима, и онда вечити земаљски дух, који су имали на све стране : мала девојка с великим, округлим очима и испупченим челом. За сву ову туђу својину везивале су се многе успомене; онај сто тамо, она столица, клупица превучена црном нудличином кожом, завесе налик на собње хаљине, све те ствари она је била заситила успоменама, наложничким успоменама, које су сад за њом пљувале и каменом се бацале. О, бејаше страшно бити затворен овако са свима овим аветима греха и са самом собом! Она се згрози од себе; стаде претити њој, бестидној Фенимори, која се вила крај њених ногу —, она јој истрже хаљину из руку које бејаху склопљене за молбу. Милост! Не, нема милости! Та и како би могло бити милости пред оним мртвим очима тамо у туђем граду, које су сад, пошто је била смрвљена, виделе како је она у прапшну бацила његову част, како је у његовом загрљају лагала, каку је неверу учинила његовом срцу. Она осећаше како су биле упрте у њу, те мртве очи; оиа не знађаше откуда, она се вила под њиховим погледом, како би их избегла, али су је оне пратиле непрестано и иадале на њу као два окамењена зрака. И док је она тако гледала непомично у земљу, при чему је свако влакно у ћилиму и сваки бод на клупици спрам јаке, оштре светлости постајао пред њеним очима неприродно јасан, она опази како се око ње чују мртвачки кораци, како јасно додирују њену хаљину, тако да је сва ужаснута вриснула и у страну одскочила; и онда јој се учини као да види пред собом руке и као да опет нема никаквих руку, нешто гато се лагано магаало за њу, гато је с поругом и триумфом хватало се њенога срца, тога чуда од лажљивости, неискрености, тога жутога бисера од неверства' И она одмицагае све даље унатраг, док не удари о сто, али то је јога једнако било ту, и њене груди не могаху је заклонити: то је продирало кроз кожу и месо као Она бејагае готово премрла од страха, кад је сад ту тако стајала и немоћно се преко