Нова искра

— 357 —

рено, док ое једнога дана не појави око њих она промена у ваздуху, малена искра од онога што би било и сувигае оштро обележити као чулност, а што је ипак у ствари то што гони руке, уста и очи да се магаају за оно гато срце не може довољно да приближи његовом срцу. И онда опет једнога дана, у брзо за овим, потражи Нилс Гердинога оца, јер Герда бејагае тако млада а он тако сигуран у њену љубав. И отац даде свој пристанак, те и Герда свој. У пролеће они се и венчагае. * * * Нилсу се чинило као да је живот постао тако бескрајно јасан и прост, да је тако лако и просто живети, и да је срећа тако близу и да се исто тако лако може задобити као ваздух, који је сваким дахом удисао. Он је волео ову младу жену, коју бејагае задобио, свом нежношћу мисли и срца, свом великом нежном бригом, која живи у човеку који познаје склоност љубави да опада и који верује у подобност љубави да расте. Он је био тако обазрив с овом младом душом која му се предала с неисказаним поверењем, која се приљубљивала уза њ с истим умилним поуздањем, истим поузданим уверењем, тако да није могао ништа друго пожелети до њено добро, као гато га оно јагње у басни имађаше према своме пастиру из чије је руке Јело и из чијег је пехара пило. Он се није никако могао одважити да јој отме њенога Бога, да прогна са земље сву ону гомилу белих анђела који с песмом у устима лебде по цео дан на небу а пред вече силазе на земљу и као верна стража иду од места до места те разастиру загатитну, невидљиву светлост кроз таму ноћну. Он није хтео нипогато да се његово тегако, неуглађено гледиште на живот уметне између ње и благога плаветнила небесног те да је доведе дотле да осети да је остављена и несигурна. Али је она хтела друкчије: она је хтела да дели све с њиме, вал>ало је да не буде ни једног места на небу и на земљи где би се њихови путеви разилазили, и ма шта да је он рекао да је задржи, она је побијала све, и ако не речима оне моављанске жене а оно ис.том упорном мишљу која је била у тим речима: — твој народ нека је и мој народ, а твој Бог нека је и мој Бог! И зато је он стаде сад озбиљно поучавати, те развијагае пред њоме како су сви богови само дела човечја, и како оно, гато је одруку л>удских, није могло постојати за нечита времена, већ се морало распасти: род божански за родом божанским, јер се човечанство вечито развија и даље, и мења и израгаћује непрекидно изнад својих идеала. И један Бог, у кога нису највећа и најплеменитија поколења унела своју најбогатију духовну садржину — Бог који не добија светлост од човечанства, већ који треба да светли сам од себе; Бог који није био у развитку већ се скаменио у историском кречу догма — то није био вигае Бог већ идол: и зато је Јеврејство с правом постојало према Балу и Астарти, Хригаћанство према Јупитеру и Одину, јер идол: не значи

нигата на свету. Од бога до бога корачало је човечанство напред, и зато је могао Христос, с једне стране, рећи староме богу да он није догаао да закон уништава већ да закон извршује, а с друге стране могао, више себе, указати на један још већи божански идеал оним мистичним речима о греху који не може да се опрости: греху према Светоме Духу. Даље ју је он учио како је вера у једног личног бога, који све руководи на добро и у будућем животу кажњава и награђује, само бежање из опоре стварности, немоћан покугаај да се неутешној самовољи живота одузме жаока. Он јој показа како људско сажал>ење према несрећнима мора да малаксава и како их ствара мање спремним да заложе све своје подобности да помогну, кад би се могли успокојити помишљу да ће све оно, што човек иретрпи овде на землки, уравнати пут трпељиву ка вечпости пуној дивоте и радости. Он јој истицаше каку би снагу и самосталност добио род .љуски кад би покушао да у вери у сама себе живи у хармонији с оним што свак појединац у својим најбол>им тренуцима сматра као највише од свега гато је у њему, у место да га ставља ван себе у божанство које ваља да вргаи контролу. Он је толико своју веру истицао као негато дивно и што благослова доноси колико је год само умео, али јој није прећутао ни то како ће бити тешко и претешко и неутешно носити истину атеизма у часовима туге, а кад се упореди с оним сјајним, срећним сном о небесном Оцу који управља и влада. Али је она била одважна; разуме се да ју је понека од његових поука потресла до дна душе, и то понајчешће она, од које би се понајмање то очекивало; ,али њено поверење према њему није знало за границе, њена је љубав с њиме силазила с небеса, и она је силом заволела своје убеђење. Па кад се временом свикла на новину, она је постала до крајности нетолерантна и Фанатична, као што је то свакад било с ученицима који су волели свога учитеља вигае него све друго. Нилс ју је често корео; али она не могагае то појмити: ако је њено веровање права истина, онда како то да није за презирање и покуду веровање других. Три су године живели срећним животом, и од те среће много је просипало зраке једно малено детиње лице, један мали мугакарац кога бејаху добили друге године свога брака. Срећа чини у опгате људе добрим, и Ннлс је погатено тежио погато по то да јој живот учини племенитим, лепим и корисним, како у растењу њене душе на више ка људском идеалу, у који су обоје веровали, не би никад наступио застој. Али код њега није више било никад ни помена о томе да заставу идеје изнесе напоље међу људе ; њему је било довољно што иде за њом. Дешавало се додугае овда онда, да се поново враћао старим покушајима, али се свакад чудио томе да је збиља то он био гато је написао све те лепе, уметничке ствари, и редовно су му сузе ударале на очи при читању својих рођених