Нова искра

— 363 —

За столовима много радника, угрејаних од ииКа, разговора, гшсме... Стао је норед једног празног стола и наручио ракије... Кад је испио, почео је да декламује, ширећи руке у впс, клањајући се, а црна му је коса Падала на чело и очи. Чуо се његов дубоки, грудни глас: — За столовима сиротиња сама... Сиротиња га је слушала заморена погледа, а његове речи ишле су далеко кроз мрак...

:: '1.

л. .<■ I •.»:

Гледао је да се прибере... Климао је главом, уздизао раменима и на-јзад по4ео да се смеје, слатко да се смеје, докле се Није 1 уморЉ скљокао на столицу...

Пред зору је ушао пажљиво у собицу своју, ослушнуо, да ли му мати спава, па је и сам ле^ гао да се одмори....

Г'.:

живот«

(К

X, г ол ориаонгом жарким где се сунце спали, Док последњи рефлекс модром тамом гине, Импресија туге с душе ми с.е скине, И живота оклоп ко олован свали. . А ко мутна лава кад мрак свуд избија, И нимфе хигају на обалу речну, Тад се буди машта и кроз маглу млечну Мученичко лице живота' засија.

Изнурен и свео од борбе за стварним, Он оставља тмином своје цатње дуге, I1 лебди кроз, светлост«,без сузе и туге. Пун слободе вечне са гестом немарним Живот сад, тај бежи далеко о^д л^уди, И душом ми челсње осећаје буди. > ' ! ' Ј. ЈалДис-Војановмћ

«.;Г

РАДИЈУМ

III../" 1 .

КАО

фабрикант рубина, сафира и смарагда

ш/ г1

}ије давно било од како је велики енглески испитивач Вилпам Рамзеј ексцериментом доказао, да претварање метала није утопија, и да ће алхемија можда једног дана ликовати. Њему је пошло за руком, да утицајем радијумова зрачења претвори бакар у литијум. На седници Париске Академије Наука (28. октобра пр. год.) саоиштио је познатп научењак Лапаран, да је проФесору Бордау директору лабораторије Министарства Финансија и асистенту проФесора д'Арсонвала у Француском Колежу, пошло за руком да пребоји драго камење радиоактивношћу. ПроФ. Лапаран показао је низ лепих рубина и саФира, од којих се не може очекивати

никакво слично разочарање као што је недавно било са вештачким дијамантима једног проФесора у Нанту, који су се показали као кристали без вредности. Борда је дошао до свога открића на врло прост и логичан начин. Он је приметио, да. се, стаклена епрувета, у којој је било радијума, ускоро иочела бојнти мрко илп плаво. Ово је бојење приписиваџо металпом оксндовању у стаклу. Борда се присети тумачења којима је покушавано да се на исти начин објасни оно дивно руменило рубина и ..плаветнило саФира. Зар не би било могућно, да је и овде радиоактивитет изазвао бојење корунда, чнје су врсте оба драга