Нова искра

АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЕПИРА 1 ' за студију сточарских кретања на Балканском Полуострву.' 2 ) До сада нису ни издашније руде нађене у Епиру, али можда ће се моћи експлоатисати велика гнезда хромита у серпентину северних кра.јева. Врло знатан је приход од печалбе. Познати су аромунски и грчки трговци, ханџије, занаџије, челниди над караванима, који су велику улогу играли по целом Балканском Полуострву и свим медитеранским земљама, и не незнатним делом били из Епира; ја сам у Делвинону сусрео Цинцаре који говоре руски, јер су били у печалби у Одеси. У најновије време иду и у Америку. У овој тешко приступачној, у се затвореној сточарској области сачувале су се највеће масе

Ј ) По допуштењу пишчеву, из необјављеног дела. „Основе за геогр. и геодог. Македоније и" Старе Србије" III књ. 2 ) Изгдеда да је први детаљно опиоао та номадока кретања Енгдез Но11ап(1 (Ор. сИ. с. 92), који је од Арте ишао у Јањину 18 12. год. за време највеће моћн Адн-пашине. Срео је огроман караван и крда оваца пиндских пданинских становника, јамачно Вдаха, и та поворка је бида дугачка две миље. Самих коња је бидо око хилзаду и на њнма су биди натоварени њихови покретнн станови, посуђе и деца, док одрасди људн и жене иду пешке. Неко.шко коња су везани конопцнма и пред њима је један пастир. Иза поворке од коња и стада нду два правосдавна попа, који се заједно са својим верннма сељакају. Крећу се с Пинда крајем октобра и путују до артанске равнице 8—10 дана; враћају се у априду. Путујући проводе ноћ под ведрим небом.

Ј|Н#Кж. бог незгодне пластике, нарочито због ЗЖС уских долина и оскудице котлина, Епир 1шЖШ није област погодна за земљорадњу. Само су незнатна пољца засејана сијерком и кржљавим кукурузом; као у приморским медитеранским областима, и овде су парчад земљишта, згодна за земљорадњу, ограђена и испарцелисана сувомеђинама; даље су блаже стране брда често сувомеђинама у терасе рашчлањене. После катунске нахије и најкршнијих делова Херцеговине, Епир је агриколно од најсиромашнијих земаља Балканскога Полуострва. И шумом је врло сиромашан. Највећи део Епира, јањински Епир је сасвим го, док северно од Воуше има и лиснате и четинарске горе, која је још више распрострта у јужној Арбанији. Али у овој области знатних атмосФерских талога, флишних стена и кречњака, који није онако чист као кречњаци динарске системе, те оставља знатне количине елувиума, има доста макија и нарочито паше. Све »вуни« су пространи сувати, који се могу поређивати с најбољим на Полуострву. Зато је Епир кроз сва историјска времена до данас био поглавито сточарски крај; у њему има највише номадских сточара, Влаха или Аромуна, који пред јесен у етапама слазе у околне равнице, нарочито тесалијску, и у равницу око Арте, а у пролеће се исто тако враћају. Ово је најповољнија област

-т- 9 —