Нова искра

— 10 —

сгарог балканског Поромањеног становништва, које себе назива Аромунима. Овде је, у Пинду, она највећа аромунска група на Полуострву, око главних места Медова и Авделе, у главноме тачно означена још на Кииертовој етнограФској карти Епира (ЕШпоерг. КагЧе уоп Ерхгиб, уоггп^Нсћ пасћ с1еп Ап^аћеп уоп Агауап(1то8, гиваттепдеб^еШ уоп К1ерег1;. ВегНп. Б1е1;гЈсћ Неппег), затим детаљно описивана у радовима Вајгандовим. Али изгледа да их је много више било у средњем веку, јер се цела ова област до тесалијске равниде звала Велика Влашка, Мегали Влахија, за разлику од Етолије и Акарнаније, које су се звале Мала Влашка. Под именом Влаха, Аромуни се номињу почетком 11. века а од 1170. г. има о њима интересантан опис Венијамина из Туделе (в. Тогег, Кезеагсћеб т 1ће Ш^ћ1апс18 о! Тигкеу. Копс1оп 1869. Уо1 II, с. 163), по коме су они енергичан и ратнички народ, »с којим се нико не сме да упусти у рат и ни један их краљ не може подчинити <( . Изгледа да су кроз средњи век, све до турског завојевања, имали аутономију. Од тога времена се мењају и њихова национална осећања и карактер. Утицајем грчке цркве и грчко-византијске културе, којој су се потпуно прикључили, они су готово сасвим јелинизовани. Толико су се били претопили у Грке да их у првим десетинама 19. века ретко који путник помиње. Познато је да је Румунија од 1860. г. почела покушавати да их врати аромунизму и за себе задобије, и нарочито су познати велики напори пропагандисте Апостолоса Маргаритиса у том правцу. Обавештавајући се код многих Аромуна, ја сам се уверио да су ти напори оставили сасвим незнатне резултате, можда поглавито због тога гато је Румунија геограФски удаљена од Епира. Аромуни се овде осећају као Грци и хоће то да остану. Напослетку је румунска влада издејствовала ираду од 9./22. маја 1905. г., којом је признат аромунски језик у цркви и школи, право Влаха на своје школе и на самосталне црквене општине, желећи тиме да их одвоји од јелинизма; није ми познато да ли је било успеха од ове ираде. Али изгледа да се од турског завојевања у многоме изменио и карактер Аромуна. Противно Венијаминовом опису неки од новијих писаца (на пр. С. А. ВгаИег: Б1е Ки1голуа1асћГ8сће Ега^е, пп! етег КагЧе. Натћигд 1907. с. 186) тврде да су Аромуни најмирнији и најчеститији балкански народ. И ако је то иретерано, несумњиво је да се код њих развио трговачки дух и неодољива тежња за тековином; као да су те особине примили од Грка. У турско време су они постали, поред Грка, главни трговци у већини вароши Балканскога Полуострва; као да су поглавито епирски Грци основали иознату варога Мускоиоље, у јужној Арбанији, западно од Корче, која је у 17. и 18. веку била један од најважнијих унутрашњих трговачких центара Балканскога 17олуострва. Сада се за Цинцаре у свима балканским земљама везује појам човека, који, неодољиво тежећи да заради, није тежак на избору

средстава и човека, чија се мирољубивост често спушта испод обичне; али има случајева да из њихове средине изађу најсвирепији разбојници, нарочито у западној Македонији. Сада Аромуни нису главно становништво Епира већ Грци и Тоске. Словена управо нема, али, као што су Шлефли (с. 7) и А. Филиисон приметили (ор. сгк. с. 233) изненађују многобројна словенска географска имена, која се простиру и у јужну Арбанију. Јамачно је то навело ШеФЛија да сматра све епирске Грке за грцизиране Словене, што је свакојако претерано. Османлија скоро нема, али има знатан број тосканских мухамеданаца. У тој маси разноврсног становништва има само једна оштра раздеона линија, између хришћана и мухамеданаца; та линијараздваја не само вере, већ и социјалне и економске антагонизме, јер су поглавито мухамеданци аге, бегови и повлашћена класа. Антагонизам је онако јак као што је био између мухамеданског становништва српске крви и православних Срба у Босни и Херцеговини. Православна маса је постала целина утицајем православне, грчке цркве и грчко-византијске културе, с којима је упоредо игало пшрење грчког језика. Тоске, којих у Епиру има једва гато мање од Грка, готово сви говоре грчки и већином имају грчко национално осећање, и ако лабилно; нарочито је то случај по варогаима. Познато је да су се Сулиоти, чисто арбанашко племе, за време грчке револуције, нарочито одликовали патриотизмом; Бочарис и Џавелас су били Сулиоти. Утицај грчке цркве на Тоске и Аромуне мени је био јасан по ономе што сам видео на македонским Словенима. Њен је утицај био неизмеран, док није добила конкурента у бугарском егзархату. И сад се један део македонских Словена, осећа Грцима, због цркве, и ако мало што знају грчки. До половине 19. века тај утицај је био толико јак да је изгледало да ће се јелинизовати знатне словенске масе централних и источних делова Балканскога Полуострва. Можда је исто тако знатан и утицај грчко-византијске културе. Та стара балканска култура и сада скоро искључно влада у Епиру, а до половине 19. века превлађивалаје у већини земаља Балканскога Полуострва. Њоме се највише у животу постизавало, она је била узор коме се тежило и једина мода. Ту улогу је сада у већини балканских земаља предузела или почела предузимати модерна, западно- и средњеевропска култура, која се брзо гаири и захвата и области патријархалне културе. Као гато је речено, у Епиру је у пуној снази утицај грчковизантијске културе: познати начин живота, рада и мигаљења, нарочито иоглед на свет, старобалканска чаргаија и кујна. У чаргаијама Делвинона, Јањине, Љасковика, па и Корче онако се живи и ради као гато је то био до скора случај са варошима моравске долине у Србији. И у томе је још једна снага грцизма. Међу свима балканским народима они су ти што умеју најбол^е да стварају вароши и гато су, и ако мањина, свакој ва-