Нова искра

што су чифлици , виде се куле тосканских бегова. Мзузевши те, остале куће су онакве исте као цинцарске у Македонпји, на пр. у Влахоклисури, Гопешу, Трнову, Магареву ит. д. Сва турска села се деле на махале, које су једна од друге удаљене, а у махалама су куће збпјене; таква су и села мешовитог становннштва. Остала су по правилу разређеиог типа и на окупу, рсгко на махале подељена. У овој су области и нозната велика цинцарска села, као она у Загорј-у и око Пинда, која осим тога спадају у највиша насеља на Балканском Полуострву. У друмскпм селима има чесго ханова, познатог старо-балканског типа. У Егшру има две главне вароши. На Севе]>у је Аргирокастрон или Ергери, око 20.000 становника, готово чисто арбанашка, мухамеданска варош ; бившп великп везир Ферпд-паша, који је одавде пореклом, казивао мп је да су већпна арбанашкпх највиших чиновиика Турске такође пореклом пз Аргирокастрона. У најновије време је одавде почео нокрет за одиајан.ем и отуђпвањсм Тоска од Грка. Главпа варош Епира је Јањинп. Онаје скоро у центру Епира п у његовој највећој и најплоднијој котлини. Једино је она везана с морем добрим путевнма, од којих један избија у Санти Каранта, а други код Салахоре у Артанском Заливу; п ако знатно удаљена, оба се ова места могу сматрати као јањинска пристаништа. Лопшји је оиај пут, који преко Љасковика п Колоње водп на север у Македонију, а нзгледа да су још лошијн путеви што од Јањине воде на Исток, у Тесалију. Ипак је Јањина и комуиикациони центар Епира, и у њој су концентрисанп трговина и виши живот ове области. Она је на језерском рту, лако ју је утврдити, и била је п сада је главна тврђава Епира. Јањински рт се кречњачким одсецима од 2"0—30 т. висине спушта у језеро. На њему је град, а с обе стране око града симетрично је распоређена варош Јањина. У њој ннсу куће онако збијене као у другим језерским варошима ове области. Кипарис а иарочито јабланови дају вароши лепу перспектпву. У њој има доста башта и леиих отворених места. Поред познатог стешњеног и загушљивог турског базара и уских вијугавих улица, има и нових правих и ширих улица. Сиоља, са когша, варош је утврђена бедемима и дубоким јендеком, који су начињени за време Али-паше. Има у њој око 25—30.000 становника п сви говоре грчки. Она је после Сереза можда најлепша варош ових крајева, и чини чисто грчки утисак. Претежну већину становништва сачињавају православни Грци, међу којима има погр-

чених Цинцара; потпуно сујелинизовани и православне Тоске, а осећа се у неколико грчки утицај и на мухамеданским Тоскама, који сви разумевају грчки. Има и знатан број шпанских Јевреја, који станују поглавито око касгропа (града). Одржало се неколпко суданских Црнаца, који су овде као робови доведени за време Али-паше, а 1860. год., их је било јотп око 150 (8сћ1аШ с. 26). У јањпнској котлиии је око Кацпке бпло додонско иророштво. Доцније је на језерском рту подигнута у византијско време данашња Јањииа, назвата но своме заштитнику Св. Јовану Крститељу. Помињу је винзатијеки писци 11. века, нарочито Ана Комнена. Турци су је заузели 1431. г.; .1788. наименован је Али, Тоска пз Тенелена у јужној Арбанији за јањнпског пашу, и настаје његова спла п насиље, због чега се Јањина у Европи поглавпто нрочуЛа. Ои је од 1807. год. скоро неограничено владао Епиром, Тесалијом п знатним делом Арбапнје н јужне Македоније; но нроцени испитивача оиога времена (Пуквиља п Холанда) у његовој држави је бпло I 1 /—2 милијона становника. На његовом двору у Јањини ималн су своје представнике Енглеска, Француска п Руснја. У Јањиии је тада било око 35.000 становиика. Али -пашина је сила сломљена 1822 г. н он је убијен на источној обали језера; то се место зна и путницима обично показује. Број становништва је у Јањини после тога опадао н око 1860 г. је пзносио 22.000 — 25.000 (Тогег Ор. сћ. II. с. 185), али се.око 186.9 г. према процени О. Еејеаи-а попео на 28.000 душа. Поменули смо данашњи број стаиовиика, народности и вере. Из описа старијих путника се види да су раније, као .и даиас, главни трговци у Јањини били Грци. Извози се жито, дуван и вуна, а раније и дрво за гориво, затим чувене јањпнске Филигранске израде у сребру, ћилими и везови. Увозе се исти еспани, као и у осталим вароишма европске Турске. Изгледа да су раније, нарочито за времена Али-паше, трговачке везе са европским држава бпле разгранатије но данас, и то нарочито с Немачком, Италијом и Русијом. Дал>е је до ослобођења Грчке Јањина била знатио иросветно п књижарско грчко средиште. У њој је још у 17. веку основана виша грчка школа, нека врста гимназије, која се и до данас одржала п која се, као и основне школе, издржавала завештањнма п прилозима богатих јањинских Грка, који су махом у иностранству радећи стеклп. И за време Али-паше било је знатних књижара, које су растурале књиге ио Грчкој, Епиру и Македонији (Но11аис1 с. 151). Д-р Ј. Цвији-Н.