Нова искра

Домаћин: Хвала ви, браћо. Изволите за трпезу. (За овим ови седају за триезу. Два најетарија главара, један од стране умирника а други од отране крвника, оједну у чедо трпезе. Донесе се ракија, коју пију, а некодики д.уди устану, те исијеку педиво и деб, нудећи). Главар умирников: Ви главари, који сте судили, измирујте ми ову крв ноздраво и потпуно! Судници од стране крвникове (изваде иза паса оружја, те га метну пред гдавара умирничког): Је ЛИ ТИ намирено ? Главар умирников: Јест намирено добро. Један од стране крвникове: Држ' ту намиру, сад ћемо прочаћет сетенцу. Пои (устане и чита из спремљене сетенце. Сви скину капе): »Ва име Риста, десетог августа хиљаду осам стотина педесете године, амин! Како се ми скуписмо и сабрасмо и име Боже међу нама призвасмо, ми двадесет и четир главара и главарски синови, који сједосмо на обично мјесто и по куштуму земал^скоме ову сетенцу, у прву судисмо покојњега Јанка и сетенцијасмо стотину и тридесет и три цекина и по, и један грош и по, и једиу пару и по сс . (Домаћи доносе вино, те га мећу пред гдавара умирничког који бдаго прима). Главар крвников (подоживши новац пред главара умирничког) : Сви ми главари молимо те, али ти не можемо заповиједат ни силоват, што ти не да твоја добра воља, да му што дарујеш. Главар умирников: Крв је љегла, нека му је све даровано Богом просто. Главар крвников (примивши натраг новац) : Нека ти је на част, а ми ти сви захваљујемо на томе дару. Сконтали смо, ево, да је опрошћено све и да се николико не намирује. Хвала је Богу и Светом Јовану! Главар умирников: Богу и Светом Јовану!

Један од главара крвникових (домаћину) : Дај откупуј ти ово оруже! Домаћин (даје у готову нешто новаца гдавару умирникову) : Јесте ли подмирени за цијелу крв ? Главар умирников: Јесмо. Један од главара крвникових: Е, дајте сетенцу, да прекинемо пару како је подмирено. (Поп даје крвнику сетенцу и ножице. При сетенци је иришивена, висећи на црвеном свиденом концу, турска сребрна иара. Умирник довати за пб паре а крвник за друго ио паре и сетенцу, те пресијече ножицама пару, од које подовинну узме умирник а друга подовина оотане при сетенци крвнику). Један од главара крвникових (умирнику) : Је ли пола паре у тебе? Умирник: Јесте. Један од главара умирникових (крвнику) : Је ли друга пола у тебе ? Крвник: Јесте. Један од главара умирникових (крвнику) : Држи је и чувај. И ако нам је образ поштен, да не би никада помислио, да би те умирникова страна могла дужити за крв, када би ти нестало ово по паре. (Из крвникове куће издазе онахе и даривају умирникову страну марамама иди цванцикама). Главар умирников: Умир је свршен. Нрвник (приђе умирнику и нружи руку) : Хвала тн за Бога и Светога Јована. Мој си умирник и нека сам ти вазда покоран! Кумство у мојему дому — само је твоје и твојијех. Умирник: Моје и мојијех. Главар умирников (својој отрани): Ваља полаЗИТИ ! (Једном од овојијех) : ЈаВИ ! (Овај метне из пиштоља). (Подазе и здраве се с.а крвниковом страном: (( Збогом! в Ови одговарају : ( ,Збогом! # ). Главар крвников (крвниковој страни) : Хвала ви, браћо! Главар умирников: Богу и Светом Јовану!

ЗДРАВИ ПОЈМОВИ — РОМАН НАПИСАО И. Н. ПОТАПЕНКО бина одредила још највише годину две дана живота. Била је туберкулозна. — Посећујте нас, Андреја Николајевићу! рече ми када се воз беше зауставио. Оно »нас® значило је в мене сс , јер је она живела сама, ако се не узме у рачун потпуно онемоћала тетка, која је изгубила и ноге и вид и слух. Био сам дужан рећи јој, да ћу доћи, и ако ми, право да кажем, није било до тога. Већ је три месеца како опажам да ме Олењина из-

— 18 —

а један дан пре тога пређоше Турчанинови у летњиковац. У отвореном вагону летњиковачког воза седели смо ја и Олењина, на две клупе, једно према другом. Ишла је на једну од најближих станица и за часак два требало је већ да сиђе. Бледа девојка била је тужна, говорила је мало и непрестано у мене гледала. Н>ен изглед, чак и кад је бивала весела, потресао ме до дна душе. Внао сам, да јој је суд-