Нова искра

— 19 -

К. ЦРНЧИЋ: дваја. Према свему се понаша презриво и стара се, пуна неког болесног задовољства, да то свима покаже. Са мном се понаша благо, као са човеком који не личи на друге. Заљубљена је у мене, —• а то ме растужује. При растанку опет ме позва: »Неизоставно долазите! Чујете!« и гроз густу сенку туге осмехну ми се и климну главом. Њено бледо и мршаво лишце живахну, по посунулим образима изби руменило, испод дугих трепавица погледаху велике тамне очи, блиставе и дубоке. У овој девојци било је много загонетнога, али ја сам себе сматрао за позваног да ту тајну одгоненем. Она отвори свој црни чипкани сунцобран и пође машући ми главом. Њена висока појава повијала се као танко стабло младе брезе. Кад воз пође, изгубих је с очију. Прођосмо још две станице — свака после два-три минута. Брзо сам је заборавио. Било је тихо, у најмањој мери прохладно вече. Сунце је залазило, а на високим вратницама раскошне виле Масловитога озрцаваху се његови руменкасти зраци. Кад сиђох са воза и успех се на брежуљак, потпуно сам сагледао малу плавичасту вилу са малом градином, у којој

СА ЈАДРАНСКОГ ПРИМОРЈА. је било много цвећа а врло мало поврћа. Женска нека у сивом оделу замајала сеТнешто око округлог белог стола. У њој сам познао Ану Гавриловну и необично ми се прохте укуснога чаја, који је само она умела вештачки да сипа. Још свега пет корака, и преда мном се указа суседна вила Масловитога, она иста на чијим су вратницама играли руменкасти зраци сунчева смираја. Усред 'раскошнога парка стоји каменити дом Фантастичне архитектуре. И ако у овој згради није било ни каквог чисгог стила ни утанчаног укуса, ипак је из сваке ситнице вирило три милиона, којима је владао господин Масловити, а то увек и у свему изазива пријатан утисак. Слушао сам, да је имао диван улазак у море, тих, удобан, поплочан чистим гранитом. Никада нисам био у том парку, нити сам видео тај улазак. Господин Масловити, који је долазио Турчаниновима и врло добро видео, да ја нисам њихов кирајџија него њима близак човек, није ме ни једном позвао к себи. У осталом, ја добро знам и зашто. »Боље би било када овај замак са парком не би био Масловитога него Турчанинових ! <( помислих у себи, и осетих како ме подухвата некн