Нова искра

Нађењка је ћутала. Али мени одговор и није био потребан, јер је сам га већ знао. Зар је могућно рећи »не <( када се три милиона сама нуде? Турчанинови су увек живели у некој полусиротињи. У њих је било само оно што је најпотребније, а у наше доба само се дивљак задовољава најпотребнијим. Културном човеку, напротив, најиотребније иде на други план, јер је сва лепота живота једино у излишном. Отац њен био је чиновник, и оставио им само пензију, малу вилу крај мора и нешто мало готова новца. Али све је то било тако мало, да је Нађењка морала напустити своје снове о дал>ем школовању и с времена на време давати приватне часове. Међутим, то је била развијена природа, у којој су живели пространи захтеви за живот. Скромна судбина раднице билаје њој, у суштини, одвратна; ја сам то већ одавно заиазио. И када се, у таквим погодбама, јави могућност да се живот докопа у своје руке, престаје и потреба да се са одбијањем пожури. Одбити се може увек. Али Нађењка, дабоме, није тако расуђивала. Она је, вероватно, мислила, да је то немогућно и да се ту нема шта говорити. Она једино што није смела непосредним одбијањем увредити такву поштовања достојну величину — три милиона... И тако Нађењка не одговори на моје питање. Сматрала је за потребно да се л>ути и њене напућене уснице проговорише: — Ти би, чини ми се, хтео да одеш од мене? Изволи, ако ти то прави задовољство. Ја ћу поћи за њега!.. — Ха — ха! Разуме се, то је — шала, Али ако би у самој ствари... Хајде, замислимо, ти би хтела да ми се ма за што осветиш, — да ли би могла поћи за Масловитог? — 0, разуме се... За првога који наиђе. Јер ја сам ђаволски самољубна! — А погледај само, како је дивно ово море! Просто, не могу да га се довољно науживам... Променио сам разговор, јер нисам хтео да га настављам са пуном искреношћу. Када смо се пели по истој стази, којом сам, у наступу заноса, снео Нађењку на обалу, Нађењка је изгледала веома уморна. Тешко се ослањала на моју руку и ћутала је. Говорио сам о оном једном испиту који ме чека и да ћу морати, ради удобности за спремање, провести у граду једну недељу дана. Такође јој рекох, да ћу одсести код Кремчатова. — Зар се он још није оженио? упита она сасвим равнодушно. Она Кремчатова није трпела и увек се чудила, како ја с њим одржавам познанство. —• Намерава кроз месец дана; дабоме, само ако не лаже. — А лаже ли као и пре ?

-— Мислим. То је његова органска махна. Овим прозним диалогом завршила се наша шетња, која је почела онако песнички. Признајем, да сам тај правац нарочито држао до краја. Знао сам, да ми предстоји са свих страна озбил^но и деФинитивно размислити о стању ствари, па сам хтео, по могућности, да одстраним све што би ме могло бунити или утицати на моју непристрасност. Ана Гавриловна, разуме се, очекивала нас је са нестрпл>ењем. Највише се поуздавала у мене, јер од Нађењке — она је то знала — једва би могла ма шта искамчити. Зато је и била необично задовољна, када Нађењка зевну и, рекавши да јој се страшно спава, оде у своју собу, а ми остадосмо сами. — Јесте ли разговарали? тајанственим шапатом упита она, седнувши тако близу поред мене, као да сам јој био љубавник. — Разговарали смо, Ана Гавриловна! одговорих јој оним полушаљивим тоном, који сам ја нарочито разрадио за своју будућу ташту. — Па? Шта је ? — То јест, у чему је ствар, Ана Гавриловна? На ово питање није ми умела одговорити. Ужасно се збунила. Њено питање показа ми је сву. Она је очекивала ма какво решење, надала се да Масловити није одлучно одбијен и да ће се, може бити, из тога ма до чега доћи. — Па онако... уопште... Ваљда је било ма каквог разговора? одговори ми она неодређено. — Ви сте, чини ми се, узнемирени, Ана Гавриловна. Али ја Вас могу потпуно умирити. Нађењка ме необично воли! Масловити нема никаквих изгледа, и тако ће, за нашу заједничку срећу, све остати по старом! Ја сам необично волео да препадам ову поштовану жену. Ана Гавриловнаније билаглупа, јер сам се чешће саветовао с њом и о разним животним питањима. Од Бога је била одарена великом количином лукавства, али дабоме оне најобичније, ниже вредности. Али се није умела савлађивати. Чим наиђе ма што неочекивано, она се прво згране, па тек после прозре и предузме своје мере. То ме је увек забављало. — Но, ето, хвала Богу! Разуме се, зар би друкчије и могло бити? рече она после краћег ћутања. А то је значило да је сада схватила и пустила у обрт своје лукавство. Али сам ја, при бледој месечевој светлости, ипак видео, како се намрштише њене обрве. А како и да се не намрште! У том тренутку изгубила је бар један милион. Јадна старица! У истом тренутку осети се у ваздуху и влага, те нервозно уздрхта плећима и изјави да јој је већ време ићи у постељу. Пожелех јој лаку ноћ, са поштовањем, па чак и са нежношћу — као будући зет — и одох у своју собу. (Наставиће се)