Нова искра

— 28 -

ЗАРУЧНИ ПРСТЕН КРАЉА СТЕФАНА РАД0СЈ1АВА 1) Пре неколико година купљен је негде на Оријенту и донесен у Немачку један златан, врло лепо очувани прстен, на коме су, у тз. нијеломаниру, изгравирани ови грчки стихови: Мггјптоог Лт((рссуоу, Аоушхгјд (лСдцд лХабоу, Коџмугофугјд, тн1г /Ј ()о1г>. "Агра, б(%оу. »Прими Ана Комненовића, својим рукама заручни прстен Стеоана, огранка Дукинога корена«. 0 овоме прстену написао је врло исцрпну расправу познати, сада, нажалост, већ покојни, византолог Карло Крумбахер 2 ). Он је, нешто својом комбннацијом, а нешто на основу података које му је дао проФесор Константин Јиречек (в. споменуту расправу, стр. 446 идд.) идентиФиковао прстен, н са највећом вероватноћом утврдио да су личности на натпису српски краљевски пар, са истим именима, из прве половине XIII века. После Крумбахера изишла је још једна расправа, у духу Крумбахерове, од младог грчког научника Сократа Кујеас а 3 ). Изгледало је, неко кратко време, да се на убедљиве и добро аргументисане Крумбахерове разлоге не може учинити никаква примедба, али године 1907, изађе расправа руског научника С. Паиадимитрију (Сербо-византшское обручалвное колвцо. 379 засћданје Императорскаго Одесскаго Обш;ества Исторји ДревностеИ, 30-то 'Лнварл 1907 года), у којој је учињен покушај да се обеснажи Крумбахерова хипотеза. Тим поводом објавио сам и ја у Крумбахеровом часопису (ВугапМшвсће 2еИзсћгВД 19(1910), стр. 111 идд.) две-трн своје примедбе, у којима сам покушао да ипак одбраним аутентичност Радослављевог прстена. Овде, као наставак чланка у Новој Искри, из 1907 год., саопштавам своје разлоге, у главном онако како сам учинио и у Крумбахеровом часопису.

*) В. мој чданак „Заручни протон краља Стефана Радоодава". Нова Искра 9 (1907), отр. 61. 2 ) Каг1 Кгитђасћег, Ет вегћЈвсћ-ћугапНпхзсћег Уег1оћипд8гш^. бигипдвћег. а. У§1. Вауег. АкаЛ. Ле \У188. 1906, стр. 421—451. 3 ) X. Коууеад, 'О бахсЈЛк)! гои арраригод џ/.ад Коџуг/гТ/д. Пагавцга^а 1 59 (1907), стр. 73—79.

Пападимитрију нарочито истиче да је српска краљица Ана, и пре и после удаје (упор. и Крумбахер, н. н. м. стр. 448 ид.) имала име Ана Дукена, а не Ана Комнена — према томе Ана на прстену не може бити Ана, жена Стефана Радослава (Пападимитрију, стр. 5 идд.). Али Пападимитрију није водио рачуна о следећим Фактима: 1. И Комнени и Дуке чине једну породицу; једни су с другима били, у свима временима, у таквом сродству (в. о овоме Ои Сапде, РатШае аи§и81ае ВугапИпае, Раг18, 1680, стр. 161 идд., 171 идд.) да је једна Дукена могла бити, ео 1р80, у исто време и Комнена (отац српске краљице Ане звао се Тодор Ангел Комнен Дука). Могућно је да се жена Радослављева у обичним случајевима називала Ана Дукена; али овде се њој обраћа неко други, њен заручник, и то у једном свечаном моменту, када му је свакако много стало до тога да своју невесту ослови што одабранијим речима. Заједнога принца, који је васпитан сасвим у византијском духу, било је, дабогме, врло ласкаво да за своју невесту може рећи како је из најотменије византијске куће —Комнени су били много старији и угледнији него Дуке 4 ) —■, па зар је онда необично што он за један мах, и то још у стиховима, бира реч које нема у обичној, прозној титули његове невесте? — 2. Чак уопште није тачно да се Ана и у овом случају, на прстену, назива Комнена — она се ту зове Коџгтјгоџутј д! Заручнику је дакле само стало до тога да са овом поетском речи каже за своју невесту из какве је породице, а очевидно је далеко од намере да јој рече тачну прозну титулу. Тврдити дакле да Ана Коџутјгоџугјд не може бити Ана Дукена, значило би исто нгго и тврдити да СтеФан не може бити Итг<рарод о АогЈлад само зато што се у јавним исправама не назива Итеџаго^ о Аоухшгјд (зп%т\д хХабод! На стр. 11. пита се Пападимитрију да ли је могуће да СтеФану Радославу није изгледала већа титула крал>а или престолонаследника, него да се задовољио титулом једнога Дуке. Да је СтеФаи на прстену —резонује Пападимитрију — идентичан са СтеФаном Радославом, он би сигурно метнуо какву било титулу, јер је на прстену било места; он је не меће, дакле је није ни имао — према томе то не може бити краљ. — Да ли се простор на прстену могао сматрати за довољан или не, у то

4 ) Византијоке оу породице врдо радо узимаде у овоју титуд^С надимак Коџгугод, ако би само бти са Комненима ма у каквои сродству. 0 томе има много потврда у Диканзка, н. н. .м., од стр. 189 на даље.