Нова искра

31 —

Са колико је успешне уверљивости такво обећање деловало, сведочи и сам број поднесених драма: на том конкурсу било их је четрдесет и седам. Други конкурс после тога био је овај садашњи. Нешто повећани број радника, а још више пробуђено поверење у сам конкурс, донесоше и овог пута несумњиво леп број: поднесено је бпло тридесет и шест драма. Али изгледа да се овога пуга врло лако расточило оно што се за иретпоследњега конкурса било стекло. Ако је доиста бпо тачан онај новинарски извештај о одлучивању према релативној или апсолутној вредности поднесених драма, несумњиво је да превагнуло мишљење о захтевању апсолутне вредности, јер су, по одлуцн Књижевног Одбора, одбијепе од награде све поднесене драме. Па ипак омакнула се једна погрешка, јер су истакнуте две које се могу представљати. Самим тим издвајањем изабраних драма, Управа је прешла већу ноловину пута која је управо водила награди, а зашто је није и доделила једној од њих, питање је на које ће се врло лако одговорити иосле њихова првог приказа. Т. ј. ако њихове иремијере прођу како се то може очекивати после њихова избора — оне су, односно једна од њих, биле и за награђивање, а пропадну ли—јасно је да је избор био погрешан, јер нису биле ни за најобичније ириказивање. Трећега ие може бити. Али и у једном и у другом случају, штета ће ићи једино на рачун оцењивачког суда, јер ће се у случају успеха показати да драма достојна награде није добила награду, а у случају пропасти, да је драма испод просечне вредности истакнута као заслужна приказивања. Управе које су биле противу издавања награда, јер су без њих тражиле добре драме поступале су, ако ништа друго, бар мудрије: одбијане су све драме од реда, да би доцније водиле иреговоре са појединим писцима о приказивању под обичним погодбама. У младој књижевности, као што је наша, а специјално у драматској, или не треба расписивати никакве конкурске или се мора оцењивати релативно т. ј. од доброг одабирати најбоље и нипошто пе зажалити за награду коју иоле даровитији, а без изузетка сиромашан српски књижевник добије. Тражити некакву апсолутну вредност оригиналне сриске драме, значи имати (споредно је: оправданих или неоправданих) претензија на врло висок лични литерарни укус, али у исти мах значи доказивати писцима сву узалудност њихових напора да српској драми даду ма ичег просечио доброга. И ако дељење награда изгледа веома незахвално у нашој средини, јер би српски Сарсеји могли несумњиво доказати да на Западу има много бољих драмских писаца који никад нису

били награђени, мени су у нашој драматици ипак много дражи Предићи и Ненадићи од мртве славе и мучно задовољивог укуса наших неумитних судија у драмсКим конкурсима Народног Позоришта. К.

* Друштво за економиу и социјадну по.штику одржадо је, 18. о. м., свој реловни саотанак, на којему је д-р Ми.1. Г ЈЈ. Поновић прочитао своје нредавање „0 алкохо.шзму у Србији и његову економском и социјадном значају". * Матица Хрватска (Загреб) штампада је и растурида ове своје иубдикације за 1910. годину: 1. Хрватско Кодо. Паучнокњижевии Зборник. 1{њига VI. — 8°, 384 стр.; 2. Нови едектрични иојави и изуми. Написади д-р 0. 1{учера, д-р Ст. Пдиведић и Јурај Божичевић. — 8°, 186 стр.; 3. Повијеот хрватоке протестантске књижевности за реформације. Написао д-р Фрањо Вучар. 8°, 2 4 6 —)— VIII стр.; 4. Повијест окупације 13осне и Херцеговине 1878 Написао д-р Миховид Маидић. — 8°, етр. 100; 5. Зачуђеии сватови. Роман из приморског зкивота. Написао Евгениј Кумичић (Јенио Сиоодски).— 8°, 267 стр.; 6. Приновијести Матије Лисичара.— 8°, 124 стр.; 7. Лида Венеда. Трагедија у пет чинова. Написао Ју.шјус Сдовацки, превео Јудије Венешић. 8°, стр. 125.; 8.Пегами Ламбергар, приповетка д-ра Ф. Детеда. У сдовеначком оригинаду. (Заједничко издање Матице Хрватеке и Матице Сдовеначке). — 8°, 191 отрана. * Сдавко Кдепец, сдовеначки књижевник, сакупио је, а књижара Кдајнмаир и Бамберг издада у засебном издању : в 2Мг1ш 81оуеп8кШ с 1Ш оу 1п аЈоттоу." Књига је у јавности депо примљена, а цена јој је 2*50 круне. Поруџбиие иримају све словеначке књижаре. * Наш вајар, г. Јован Коњарек, довршује свој рад на надгробном споменику иок. Едуарда Русјана, одовеначког авијатичара. Спомепик ће бити подигнут па Београдском Новом Гробл»у. ЗКЈ- * Горичка штампарија А. Габршчека (Истра) покреће у овом вдасништву (( Веду а , двомесечник за науку и кудтуру. Уредници су: д-р Адберт Крамер, д-р Иван Пријатељ, д-р Михаидо Роотохар, д-р Богумид Вошњак. Листу је годишња цена 8 круна, а поједини свесци стају 1-50 кр. Сарадњу су обећади многи угдедни сдовеноки радници, а од Срба еу се, засада, одазвади г. Гига Гершић и д-р К. Кумануди. * „Матица Сдовеначка" (Љубљана) штамиада је и растурида ове овоје пубдикације за 1910. годину: 1. Уотав и управа идирских обдасти (1 809.—1 8 1 3.). Нридози науци о рецепцији јавног ирава првог француског царотва, од д-ра Богумида Вошњака ; 2. ЈЗојводина Корушка. II део. Историјски опис д-ра Матка Поточника; 3. Пегам и Ламбергар, приповетка д-ра Ф. Детела; 4. Јан Марија Пдојхар, роман Јудија Зајера, у иреводу Ноддимбароког; 5. Брамбовци. Иоторијски роман, од д-ра Ивана Лаха. Први део; 6. Летопие Матице Сдовеначке за 1910. годину. * Љубомир Јовановић, шкодски управитељ и учитељ у Улми (Угарока) јавд.а да је изишдо треће издање његова „Буквара", „о номоћу којега се, а за некодико недеља, научи лакоћом да чита и старо и младо". За 5 5 хедера шаље буквар са плаћеиом поштарином. * Српска нравоодавна црквеиа општина у Панчеву позива рефдектанте да јој иоднесу ионуде са нацртима за споменик нокојној Ј^ужи Змаја Јована Јовановића. Споменик има да будс обедиск, пирамида иди византијски крст. Предрачунска цена 1000 круна.