Нова искра

— 4 —

странама. Оштар и гб камен избијао је свуд уоколо; местимично иак појављивала сс кржљава растова шума, са дрвећем без грана и лишћа, са многобројнпм гукама и квргама, као живим ранама на телу каквог несрећника. Овде онде укаже се стадо коза ; које се пењу на највише висове, скоро под сама небеса, те изгледају као мале црне тачке, што се покрећу тамо-амо. Све је под притиском туге и усам.иености; са високих брда и далеких гора, са опустошених рудпна и црних узораних њивица, ода свуда, са свију страна, као да је пустош била раширила своје тешко крило и јад савио своје гнездо. Ни птица ни њихова прижељкивања. Само велика јата враиа, што од ранога јутра гачу, као весници скоре зиме и смрти у природи, залепршају се и опет падају испред нас, као да су оне једине које се ничега на свету не боје. Најзад уђосмо у село. Оно је мало ; са кућама распоређеним на самој падини једног овећег брда. Кроз сутон, који поче наступати, кућице неокречене и необељене једва се назпраху; из нахеренпх димњака слабо се извијалп колути модрога дима. »Има ли бар овде механе? <( упитах чувара. »Не; нема. <( в 3ар ни овде? <( »Такав је скоро цео Заглавак: ретко је село у њему, где се бар пристојно може преноћити.® »А овде?... Хоће ли бити боље него ли на бугарској граници ? <( »Преноћи ћемо код кмета Сибина. Још јуче сам му јавио. с< Мокар и прозебао до саме сржи иропустих чувара напред; коњи су лсно и тромо ишли једва се одржавајући по клизаву и кал>аву нуту: пси залајаше и узбунише цело село. Пред неком мрачном, неокреченом кућицом, чији прозори беху залепљени хартијом, чувар застаде и скочи са коња. Ја га немо погледах. »Зар ништа боље? <( упитах као у.недоумпци. »То је најбоље у целом селу. <( Махнух главом и скочих с коња. Посред широког дворишта, које беше све у блату п влази, стајала је ниска кућица, мрачна п тамна, чпја спољашност пе уливаше ни најмање поверења; испред ње широка диванана са наслаганим врећама хране и простран дугачак ходник са безброј букових клада набацаних једнс преко друге. Ту у самом ходнику неки мушкарац од 9 —10 година хранио је неколико прљавих прасади, која су досадно цикала и отимала се о храну; спазивши стране људе, дечко остави ирасад и побеже унутра, у кућу. »Дедо, о дедо! (< чух га где викну уплашеним илачним гласом. Ушавши кроз мрачну кухињу, у којој је на пространом огњшпту још тињала слаба ватра, чувар Мита отвори врата п ми се нађосмо у нешто већој неосветљеној соби. Силна јара и устајали ваздух обвише пас од јсдном. ))Али је то запара! <( узвикнух.

„Није, рођаче, нпје; још данас на подне ложено јс, него тп с ноља дрлази1н <( ,. „рече „н.еко изнутра. \ Чувар отвори прозор и запали ЛЈетлост'. Кроз отворени иророр уђе струја чиста, свежа'*ваздуха и ја дођох к себи. Почех се скидати п.разгледати своје ново преноћпште. Соба у коју уђосмо била је прилпчно нррстрана, са зидовима који су пекад били окречени;- ну како је од таДа ирошло доста времен-а, то је дим од пећи учинио своје, и о.ни су сад нзгледали прљаво жути; на средини соб§.:ад<|јаО јо велики масивни сто од грубо огесинпх ])ас>]'овпх дасака;, унаоколо исто тако прл.аве ' кмунг са паслопом; па њима такође вреће са храиб^^ кукуруз у шуми и мпоштвр разбацаних папрпка. Ближе зиду велика плехана пећ, рд које је бнло топло и загушљиво, а одмах до псћп на земљи неколико просто спојенпх дасака, ш.то је пред' стављало кревет. Од једног до другог зида везана ./вуДжа и у „њормалО. до-те рколо грдииу дбе дана старостп. Све. у собп мприсалб је тмо.ш и влажио, • на" устајалост и непроветреност. -. На клупи порсд прозора седео је.#%ки ссдн старац, а између његових ногу стајао онај иоти дечко, који мало час беше побегао испред нас. »Ко је то дошао, Ивана? <( Мислећи да се старац обраћа некој од жена у кухињи, ја оћутах. »Еј, ко је ту? <( понови старац. Зачуђен ја га упитах: ))3ар ме пе видиш?® Он не одговори ништа, већ се поче окретати, као да је хтео устати. Тек сад бејах-приметио, да је старац потпуно слеп. »Седи, седи <( , рекох ру: »нсмој се због/мене узнемиривати.? »Ако сте намернини, добро мн дош./р! <( Ја се казах, ко сам. . ))Ех, ех ! Мпло мп јо- и" радујем; сС . добрим људима. Није. у пас као тамо доле у"варонш, алн на овом времену п колеба је добра... А видиш, Сибин ми о томе нингга не рече; заборавио је за цело. Е хајд, Милене, иди зовии Ивану! Ви би ракије, уморни сте? (< Дечко се полако извуче из старчевих ногу и нестаде га у кухињи. Отпочесмо разговор. Старцу је било око шездесет, а ослепео је пре четири године. Био је још снажан, високог раста, са седом као иње косом и великим зулуФима. II ако је био лишен онога што је човеку најдрагоцепнје, ипак као да је био весео и свим задовољан. »Да би се човек могао помирити са таквим животом, п још од њега нешто очекивати, морао би бити умно ограничен®, помислих у себи. Па ипак се у својој оцени преварих. Старац је био веома разговоран, лако схватао и појимао стварн око себе; бпо је, дакле, са судбином потпуно измпрен. »Богу нека јс слава! (< речс ми. — »Здравље ме још добро .служи; пожалити се не могу. <( »А очи? <( упитах га. »Ти зацело ништа не видиш ? <(