Нова искра

- 52 —

лазиле међу нахијама, које је Порта, по гласу једренског уговора, требала да врати Србији. У Цариграду једва се и толико успело, да се турска превласт у Београду сведе на најмаљу меру, а већ о предаји саме тврђаве није могло бити ни говора. У томе погледу Кнез Милош није имао среће, и ако му је све друго полазило за руком. Но кад се ова за српску трговину толико значајна варош није могла претворити у престоницу нове српске Кнежевине одмах, а оно је барем требало и даље поступно и истрајно на томе радити, да се кад тад, и на ма који начин, дође до жељеног циља. ГраФ Боа-Ле-Конт, изасланик Француске владе, јавља у својим службеним извештајима, управл>еним на Француског министра спољних послова г. де Рињи-а. 1834' шта је са Кнезом Милошем говорио о пренашању престонице из Крагујевца у близину Београда, у Топчидер, п шта му је Кнез говорио о побудама које су га опредслиле да извршп ову своју намеру. »Садјепочео (т.ј. Кнез Милош) — ово су речи Боа-Ле-Контове своме становању у Крагујевцу да претпоставља своју кућу у Топчидеру близу Београда, и има намеру да се у будуће настани у једноме двору, који ће дати сазидати на један топомет од Београда. Ми смо много претресали ову намеру. Ево шта ми је он о томе говорио: Ја се тиме стављам под београдски топ, али ја се чврсто уздам, да у напредак тај топ неће смети и неће моћи ништа против нас. Ако хоћу да имам војске, треба да се настаним на каквој великој реци, на отвореном месту, да бих ту војску могао сакунити о мало трошка. Све су друге позиције дуж Дунава или сувише бреговите, или су изложене поплави. Београд је за нас средишња тачка; то је један од најкраснијих положаја у погледу војничком, а и у трговачком. Кад не могу да ирисвојим садашњу варош, онда хоћу да је иревучем себи. Око мога двора створиће се нова варош, и у њој ћу ја наћи све што ми вуде иотребно за војску и за наше велике народне скуиштине«. Овим Кнежевим разлозима — тако завршује поменути дипломата 1 Стојан Новаковић: Србија у години 1834. Писма гроФа Боа-Ле-Конта де Рињи, миниотру иноотраних деда у Паризу о тадашњему отању у Србији. Споменнк Срп, Кр. Академије XXIV, Београд 1894.

свој извештај — ваља додати још један који је најзнатнији, ма да га он не казује. То је његова жеља да се стави у додир са Европом, иста она, због које се цар руски настанио у Петрограду, а Мехмед-Алија у Александрији. Из овога разговора кнежева са гроФом БоаЛе-Контом јасно се помаља идеја која је Милоша руководила, када се био решио: да исели становнике из Савске Јалије, да насели садашњу Савамалу имућнијим становницима и да регулише сав онај крај око Саборне Цркве и Варош-Капије, па да тиме положи темељ новој српској вароши у Београду, која би временом могла на се узети карактер државне престонице и трговачког центра у Србији. Већ је о томе говорено, шта је кнез Милош наређивао да би остварио ову своју намеру и колико је живо настојавао око тога, да се његове зановести тачно и безобзирно изврше, често пута чак и по цену своје популарности, јер се пресељавање сиромашног становништва из једнога краја вароши у други и уништавање њихових кућа и колиба није дало извршити без насилних мера. Бригу око овога посла био је тада поверио свом бившем секретару Цветку Рајовићу, који је у то доба вршио дужност управника вароши Београда. Он је имао да исели становнике из Савске Јалије и да им означи у Палилули места, која ће заузети. Његовом је старању било поверено да поруши све заостале страћаре на Сави и да »преда пламену« све што је остало иза исељеника, а што није вредило ништа или би стајало на путу регулисању нове вароши. У исто доба кнез му је наредио, да стуии у преговоре са »баумајсторима« испрека и да од њих затражи савета како да се изврши регулисање варопш, као и то, да једнога од њих погоди, који би, ступивши у српску службу, хтео даприми све ове послове на себе. Нарочито је кнез желео да му Рајовић нађе каквог вештог мајстора, који би могао у новој вароши сазидати сва већа »правителствена зданија, (< која се налазе у његовом пројекту. Сем тога наредио му је, да се што боље постара за потребну цигљу и да нађе људе који би вољни били да подигну цигљане ван вароши, а ако буде нужно, да набавља цигљу и са стране. (Свршиће се)