Нова искра

34 —

вечитом натмуреношћу и сталним ћутањем ире је одбијало људе од њега него што би његова зла судбина привлачила к себи и изазивала саосећање према некадашњем другу и раднику. Франц, загрејан ракијом, непрестано је устајао са столице, клатио се то на једну то на другу страну, машући својим дугачким, жилавим рукама и нудећи своје друштво са још једном последњом чашицом ракије. Па се онда завали на столици, наслони на келнерај и промуклим жалосним гласом отпочне певати своју омиљену песму: ЈхоћНсћ 8ргт§1 с1ег Р1оћ (С песму коју су и сељаци, слушајући је редовно од Франца, научили, и ако је нису разумевали. »Ех, ја, Ктс1ег! <( отпоче Франц, пошто је отпевао своју песму, „тешка је то живот на земљу. Бег Неће Негг§о^ створила живот и људе и казала да она буде тешка и мучна зато, што човек била рђава одмах, кад га Нег^оМ створила. Ја знала да је човек била увек рђава, и да се Мег аи{ <1ег Ег<1е морала само мучиш, и не прострелил сем због тога пуљу кроз главу.... Мет! Ја сем увек рекла: »Франц, с1ег Неће Неггдои хоче твоју муку, јер така је твој ћ,08, и ти мораш >кивиш и мучиш се, будеш пити и веселиш се! <( .... Еха, ВгМег, зар стари Франц не имала право? (( Смешећи се и гледајући на стакло са ракијом Франц се радовао, као да је угледао каквог давно жељеног друга. Он узе са стола велику чашу, напуни је, свечано се куцну са друговима, и приневши је жељно својим дебелим уснама, искапи је до дна. »Еј, ти Јон! Зачем не пијеш? Само једен 8сћ1иск!... То шлибовиц {ет, 8ећг §и1;; ја тебе казала. (< Јон ћутећи махну главом. Франц погледа на стакло са ракијом, облизну се и окрете се опет Јону: »Ти што не пила? — Лакше тебе буде, само ако пробала. А добра шлибовиц — наше спасеније... Човек би пропал, кад би је не имал. (( Јон који је иначе врло ретко пио ракију прихвати најзад понуђену му чашу, сркну мало и покуша да остави чашу на сто, али га Франц нредухитри са речима: »Пиј до долу!« Ларма у крчми била је све већа; стари Илија једва је доспевао да услужи своје многобројне госте. Они су и даље долазили, наручивали, и опет одлазили; ни један од њих није плаћао и цео келнерај био је кредом ишаран. То су била Илијина потраживања и рачунске књиге. Па ипак суботом, кад је вршена исплата, целог тога рачуна би нестало, да се одмах сутра^ дан поново појави. А Франц, пијући све чашу за чашом по своме обичају, и даље је махао својим грубим рукама, нихао се и даље говорио: »Так по тому што живот пуно мука и мрачна, како нека велика рупа, где ништо не можеш видиш лепо, а можно је тамо пуно, ја^оћ1, уо 11 уоп АћзсћеиНсћкеН, то ми, братец мој, пијем и све

заборавим.... И ђавол је бил велики мајстер, по тому што он дал нам то Јетев Се1;гапк, шлибовиц. И так сме се помирили са наш живот и заборавим бол на душу, ја\Уоћ1, с1еп Заћтегг, с!ег сНе 8ее1е с1гиск1.... <( Овакав живот продужавао се поготову свакога дана у Илијиној бараци. Силазећи и сам чешће, после тешких радова горе у планини, ја сам прилично познавао све те људе, више пута и сам седео у њихову друштву и интересовао ге о њихову мучном животу и горкој судбини. По себи се разуме, да ме је мрачна личност Јона Маћејка највише занимала. Његова туробна појава изгледала ми је још од првог виђења као појава човека, који, и ако је утучен због изгледа своје спољашности, ипак у себи носи иешто што је много јаче притискивало његову суморну душу, нешто што је било много страшније од оног несрећног случаја, који га беше учинио богаљем за цео живот. Узалуд сам покушавао да Јона увучем у какав опширнији говор. Кратко ми је одговарао на сва питања, која се односила на рудник, али никад ми ништа не рече о своме животу. Па и у тим кратким разговорима ја сам могао приметити, да му је све мрско, ма о чему се говор повео, а нарочито гледајући доле на рудник, из кога нам је долазио мирис на влажну земљу и скоро извађени угаљ. Једног необично мутног мартовског дана био сам са радницима на послу, пошумљавајући једну окомиту голу страну више самог рудника. Сунце као да се беше некуд изгубило. Мноштво сивих, тешких облака као да се беше од неба откинуло и пало на тешка леђа високе планине. Увела висока, крупна дрвета, што су својим многобројним крунама стрчала у небо као какав црни непроходни зид, губила се у тешким облацима и од планине било је нешто црно, тамно и нејасно као од какве авети. Поред мене на голом камену седео је Јон Маћејко и оним једним оком упијао се у рудник, који је иред нама лежао као на длану. Данас је изгледао много више ћутљив него иначе. Хотећи ма шта од њега чути, јер ми и самом беше непријатно ово дуго ћутање, ја га упитах: »Шта ти је данас, Јоне, те ни уста нећеш да отвориш? Зашто ми најзад не кажеш, од куда је све то код тебе? Ту мора бити нешто? (( »А шта би могло бити? Данас је дан као и сваки други. Зар човек мора имати нешто нарочито, па да му уста буду затворена?® »Неће бити баш тако! Свачему мора бити узрока, па и твојој натмурености и ћутљивости. У осталом, мени све може бити право, јер нити сам иследник нити свештеник да те на иСпит узимам."^ Бејах се подигао да надзорнику издам нова упутства за рад. Јон је и даље упорно ћутао и посматрао рудник, па ииак могао сам приметити, да се у њему води ужасна душевна борба. Можда је најзад о себи хтео рећи коју више, можда се