Нова искра

— 80 —

3д што....

Тако једне ноћи, кад су зимски ветри Прозорима тресли и шибали стакла; Кад је несаница мучила ми душу На једном се стара завеса помакла, И док бура негде урлаше далеко, Кроз прозор је лице завирило неко, И завеса паде....

Ко го беше не знам. Ко би тајну знао, Којом ноћи кадшто прошале се тако. ...Можда варка беше; али ја сам после Дуго, дуго, дуго, не знам за што плак'о... Ветар је тад звижд'о у близини јаче, Као да се смеје човеку што нлаче, А сам не зна за што.... Ст. Петров - Бешеви+;.

КР\Д УЗРВРИ КРВ

Сад можеш ићи у празну галаму, Да певаш живот што троши и сише, Да пијеш тајну и бесмртност саму И слепо дахћеш, лудиш: „Више, више!' Гле руљу људи, што подбула хрли! Не осећаш ли вбњ прашине њине? Видиш ли: свест су пољупцима стрли, А твоје ноге глођу с циком псине. Гледај све нове и крвавих чула! Пресити среће бол од тебе хоће. Како те глача и тупи гунгула Носећи гробљу, где зри рано воће. Рањавих груди, избразХана чела, Очију врелих, а за сузе грубих, Стајаћу докле бесни тарантела, Свестан да волим усне које љубих. Тад гледај моје искежене зубе И моје усне што пољупцем пију: Те усне знају стотине да л^убе, Док зуби гризу, цепају и рију.

Ја Новог хоћу, а тонем у Старом: Свуд пародија оног Ти што беше, Свуд с мржњом срећа и л>убав са жаром И урлик чулне и бесциљне смеше. Песнице дижем и мој глас те куне Клетвом, што може у твој блуд да доспе: Вечито вдли! Воли ноћ кад труне, И змијским челом старост пеге оспе! О, већ те гледам чупаву и малу, Ваздуге но"ћи пружаш руке суве, Љубави тражиш ма у смрадном калу, Но људи пљују, а жене су глуве. О, већ те чујем, где сикћеш и нудиш Увело тело и костур што шкрипи И, дивлЈа, својој немоћи се чудиш, Док упрљана крв јарошћу кипи. И, док се гушиш у опију дима, Доћи "ћу да ти прву л>убав платим, Крвав, док сржи још у мени има, Уз лавеж паса жуд разблудну кратим:

Остатак жене ко плен даћу псима. Милутин Боји-Ц.