Нова искра

- 92 —

њихово иезианство и иростоту иростити, но они, који знаду а не вичу, колико год са свим грлом могу, иред Богом, и иред људима, да се то не трии, онима неће се иростити, јер је ово грех иротив Светога Духа. Архијереји Божји ! Свештеници мирски! који читате свето Еваиђеље, вичите! вичите к пароду; ваша је то дужност! Зато сте оци и иастири! Пеиздаите чисто Христово учење. Благи Сиаситељ ни на што тако није се срдио, кротки божји Агнец ни на што тако није се гневио колико иа сујеверје, на лицемерје и на лажљиву и иритвориу светињу. Не бојте се народа, милији ћете и дражаји и честитији народу бити кад му отворите очи ума и кад га иросветите; добар је народ и благ, ако ли у чему ирегрешава, не чини из зла срца, него из незнања«. ■— Говорећи о иредрасудама, о рђавом заблуделом нравду у веровању, он говори овако: ђ А ако ћемо ио души ираво судити, кад не иристоји Христово магаре иразновати, много .мање Аиостола Петра Вериге. Љубезни сриски народе, немој ти мени за зло иримити, што ја нека наша злоуиотребленија обличавам, време је већ, за живога Бога време, да иочнемо слободније и разумније мислити! Докле ћемо туђе иогрешке осуждавати, а наше сакривати и оиравдавати! Нико се неће вавек века исиравити и иобољшати друге укоравајући: разуман и иравдољубив човек од себе најире иочиње; себе исиитује и сматра, себе суди и осуђује, нити себи ирашта, ако у чем криво има. Ако ли ме ко из своје иросте ревности осуди и иохули, време ће иоказати да није ираво имао. Пишта ми на свету није милије и љубазније од мојега р>ода; ио колико га више љубим толико сам му више дужаи Правду и Истину ирестављати и говорити: рад сам срцем и дугиом иосле Бога, који ме је саздао, мојему милому народу угодити; обаче не лажући а истину светлу као сунце иод ноге бацајући иритворно и лицемерно за Атар иишући, а знам да мој иоштени и славни сриски род то од мене неће ни искати а . Као што рекох мало ире, најлепша би беседа била продужити читање. Ја сам сигуран да би слушаоди са највећим зпдовољством пратили онога, који би им читао поједина места из Доситеја. Ја се не могу у то упуштати, ја сам само хтео да наговестим две главне црте код Доситеја: његово застуиање за народни језик, дакле за оснивање народне књижевности, за оснивање народнога живота и наиретка, и његове иогледе на критичко размишљање. Ја ћу поменути још нешто што старога Просветитеља тако исто јако одликује, то је: његово родољубље. Први пут је он у српској књижевности саопштио списак српских земаља, код њега први пут налазимо речи, где се писац обраћа не најужој околини, него где погледом својим обухвата српске земл^е. Ево шта он каже у своме предисловију предговору. » Теби дакле о љубезнејши и слачајши СлавеноСериски народе иосвештавам колико ову, толико и

оне који ће следовати, илоде и жертве мога иера. Бами иожелани житељи Сербие, Босие, Херцеговине, Чрне Горе, Далмације, Хорватске, Срема, Баната и Бачке, вами и вашим иоследним уиуком, с горећим и иуиим љубави срцем ови мој мали но усердни труд иредаем«. Ја узгред ове цитате наводим и стога да видите како је ово чист и леп језик, тек овде онде проткан по неком речи која данас није у обичају, али језик који је, за оно доба, био изванредно чист. Родољублзе, које показује свуда и на свакоме месту својих списа, стари је Доситеј и посведочио кад је томе било време. У доба кад се у Србији, као што се у песми каже: Ђ Хтело да иреврне и да друга настане судија <( — у то доба Доситеј се налази као приватни учителз а он је цео свој век и провео учећи себе и друге, у то доба почињу родољубиви Срби гледати на догађаје у Шумадији, у Србији, и Доситеј од целокупног имања, које му се у тај мах нашло, а то је било 800 Форината, одваја равну половину и шал^е устаницима у помоћ. То је било године 1804. А године 1807., чим је узет Београд, вероватно ових дана, Доситеј долази у Београд да ту ради. У својим песмама Доситеј износи Србију, пева јој, како ће она Европи показати своје красно лице. У родољубљу Доситеј даје пример онако исто крепак, онако исто добар, као што је дао пример у националности за књижевност, за језик. Овде, у Београду он живи од прилике пуне четири године. Ми смо, као што се сећате, пре три годипе, прославили једну стогодишњицу оснивања једне мало веће школе, у којој је и он радио и коју је он са ондашњим друговима својим кренуо. Господо, ја сам мислио, да при оваквом учешћу народа и Скупштина је дужна да покаже своје учешће, и ја мислим, да све вас радује, што видите, да се заслугама одаје признање и што у томе видите још и да наша култура напредује, јер заслугама се не одаје признање само онде, где културе нема. У колико култура више напредује, у толико се и заслуге више признају. Што данас све српске земље прослављају Доситеја, то је један леп и утешан Факт не само стога, што је то правично, што је Доситеј то заслужио, него и стога, што у томе Факту видимо да и култура српска напредује. Да српски народ није напредовао, да у култури није одмакао — он не би прослављао Доситеја. Ја сам уверен да ће прославе заслуга напредовати све више и више. Господо, ја вас молим да одобрите да се седница прекине, ја вас позивам да сви заједно одемо у цркву, и још вас молим да сви устанемо и да се спомену Доситејевом одужимо, казавши : Слава му! Слава му! (Сви народни посланици устају и одају пошту просветитељу Доситеју, речима: Слава му! Слава му!)