Нова искра

- 69 —

У. Г1РЕДИЋ: 1- Л. КОСТИЋ.

Ш 'Љф. .,4& \ /,"• 'л V? ' Ру^> ч . ^ %;^а \<>у ... Ч*/>С 1 * Р^,

чппку и почнем бројити иетљице, да бих угушила очајне мисли које силно навалише. Од тога доба насташе моје патње. Никоме се нисам тужила, радила сам ћутећи. Мој муж је био увек коректан, увек миран и хладан. (Тетка није више живела с нама, преселила се својој сестри у Дубровник). После дођоше порођаји, деца, болести, једном речју цео породични живот, пун тегобе, патње, болести, лекова. А ја сам билајош млада, жел.на сунца, ваздуха, слободе и љубави. И љубав дође једног дана. Она дође неочекивано, дође да заталаса моју заспалу душу, да нокрене на живот моје замрзле иерве. Али дође доцкан! Само зато дође, да ми живот буде још тежи, да ми остави малену ттегу на савести

и поред свега тога једну чежњу, једну пусту жељу, која се никад пе може испунити. Он је друг мога мужа по школи. Почео је к нама долазити тек после пете године нашег брака. Ја сам била, већ мати двоје дечице. Свако вече седео је у соби мога мужа норед чаја, разговарајући с њиме о политици, о својим илановима и књижевним радовима. Ја седим мирно у куту и плетем досадну чипку. Посматрам са љубављу његово изразито лице и бујну косу, гледам га и дивим му се. Други можда не би нашао ничега лепога на њему, али је он мени изгледао и најлепши н најмилији. Ја нисам одмах размишл.а.ла о својим осећајима, али једнога дана ухватим сама себе. Случајно, једно вече, када је он седео код нас, пролазећи поред