Нова искра

— 112 —

пут живопиоана. Не би се само могло тврдити, да је рестаурација живописа обухватила целу цркву. Ми данас нисмо у стању из оних бележака, које су нам сачуване, знати, колико је сама црква управо била пострадала, те према томе нпје нам могућно тврдити, колико су преправке ншле далеко. У свакоме случају обнова живописа обухватила је капелу у кули, а веома вероватно и простор испод куле. 18 И кад је столица архиепископије (доцније иатријаршије) пренесена у Пећ, Жича Није престала бити предмет пажње побожних владалаца српских. Када Душан беше пошао у сусрет Мађарима, који га под Лудвиком (1353.) беху наиали, писаше он у Пећ патријарху Јоаникију, да, дође у Жичу. Он сам приспе са војском у Жичу, ту се поклони икони Снаситељевој и Богородичипој и из дубине душе помоли се Богу да му буде у помоћи. 19 Патријарх Јоаникије дође у Жпчу, ну после мало дана разболе се од болести, којој не беше лека, па зато нареди, да га одмах пренесу у Пећ. Тада се сабра цео сабор жички, подигоше 18 Поменута о.шка, на којој би биди предотављени Милутин и Оава III, овојим отидоким оообинама придружује ое ооталоме живопиоу у цркви, који је из XVI века. Када је у XVI веку извршена реотаурација живопиоа, онда је поуздано иа овоме меоту копирана отара с.шка. Тако нам је у с.шци из XVI века оачувана с.шка, која је поотала почетком XIV века. 19 Даничић, Животи краљева и архиепископа стр. 229.

га н понешс, ну оп умре на путу у Полумпру у клисури Ибарској, те мртав буде однет у Пећ и тамо ноложен у његову гробпицу. 20 Када монах Доротеј п син му Данило подигоше манастир у Дренчи, п у њему храм Ваведења, онда је у Жичи 1382. год. иреД патриј,архом Сииридоном и пред целпм сабором »велике цркве <( издата хрисовуља поменутом маиастиру. 21 Све до потпуие проиасти српске државе (1459. год.) Жича је несумњиво уживала углед првостепсиога манастира. Она се често спомиње као »велика црква патријаршије. к Имамо забелеЈкеио, да је за владавине деспота Ђурђа патријарх Ннкодим ириложио неколико књИга »великој цркви патријаршије Жпчи, (( ироклињући свакога, који би их отуда уграбпо. 22 Сам Ђурађ при своме повратку из Св. Горе задржавао се и у мапастиру Жичи, као што то сведочи једиа листииа, којом је манастиру ЕсФигмену на Атосу устуиао од иовобрдске царине сваке године по педесет Ф -унти сребра. 23 20 ПЛЛет стр. 379. 21 Глаоник С. У. Д. 2 4. отр. 265. 22 Љ. Стојановић, Записи и натписи I бр. 28 3., Јордант, Ивано†Записи из Макодоније отр. 215 23 Лиотина је по једноме заиису издана у Жичи 11. соптембра 1 429. год., и на њој оу пасликани Ђурађ и Јерина са децот (МГМовГсћ Мопитеп4а 8егћ1оа отр. 359.), а ио другоме 1 430. (ЉГАет стр. 363.) упор. и Гласник С. У. Д. V отр. 225.

[ће се)

УЗ РИТР^/П КИШЕ

Враћаш ме, Боже, међу мртва јата, Да с њима и ја за живота трунем Кб незнан јунак из крвава рата -, Тобом да грешим, Тобом да се кунем.

И Твојој ја се покоравам вољи, Како си хтео и како ми рече. Дани за мене изумиру бол>и И сав ми живот у мртвилу тече.

И ако због тог Твоја љубав света Не могне кута у мом срцу стећи, Младост ће да ми у лудо прецвета И ја ћу, најзад, Неба се одрећи. Сава М. Радованови!;.