Нова искра

— 127 —

никог који би знао ко је и шта је Грохар, да би му пружио руку спасења. У пролеће 1904. г. дошла је деФинитивна одлука. Али ни тада из домовине. Дошла је од туђих људи, јер му је туђина дала што домовина није хтела. Те године приредише млади словеначки уметниди своју изложбу у Бечу, која им донесе највећа признања и то за она уметничка дела која је домовпна скоро са подсмехом осуђивала. Пут је био проломљен, очајање побеђено — Иван Грохар и његови другови дођоше у домовину као победниди. Тада се Грохар настани у Шкофјој Туци, опреми свој атеље и поче сликати пределе, —- умотворе који му обезбедише једно од најодличнијих места у словеначкој а несумњиво и једно од одличпих у светској историји уметности. Сиротиња, његова најверпија друга у Бечу, не остави га ни у његовој домовини. Толико га је мучила, да га је, ето, на крају сасвим и измучила и у гроб отерала. Тако је живео и умро Словенац, који је својом уметношћу прослављао лепоте своје домовине, тако уметник, који је славу словеначког имена пронео н по туђини. Жалосна мати наша! Бечка критика, која је према сину маленог словеначког народа била до крајности скептична, прослављала је у Грохару уметника необичне даровитости. Берлинци, који се могу поносити својом властитом и високо сазрелом уметношћу, позивали су га и молили да, и код њих ириреди своју изложбу, и овенчаше га ловоровим венцем иризнања. Српски Краљ Петар I одликовао га је, као великог јужно словенског уметника, српским орденом Св. Саве. Грохареве уметничке творевине чувају данас државне уметничке галерије у Бечу и Београду, уметнички салони у Цириху, Венецији, Београду, Бечу и другим местима. Изван домаћих међа, тамо у туђини, величали су га и прибрајали великим уметницима, а домовина, коју је волео из дубине срца свог, којој је био част, те би тиме морао бити и понос —• остала је хладна. Није се старала о њему докле је живео и стварао, није уздрхтала када, је у гроб легао. Отишао је нсопажен и безгрешан. Жалосна мати наша! „Словенски Народ" Фр- Кобал.

* Марко Драговић (Цетиње), штампао је овоје дело: „1711-1911", у којем третира двеотагодишње одноое између Црне Горе и Русије. Нарочито је пажња покдоњена односима Вдадике Дапида и Цара Петра I. * Учитељско деоничароко друштво „Натошевић", у Новом Оаду, штампадо је у свом издању, као први свезак „Књига за децу", рад Душана Ђурића, учитеља: а Мали ђакон. Приповетка за децу". С.шке у деду цртао је Душан Ружић, учитељ. Књига је у 8°, има 5 6 отрана, а цена је 5 0 потура. * За издање Матице Српске примљени су ови рукопиои: „Песме Душана Малушева®, ( ,Вука Врчевића: Животонис вдадике' црногорског Петра Петровића Његоша II.", ПетеФпјева пеома (( Добри стари крчмар 9 , аШегрт" од Стевана Јанетовића, «Моји ђаци" од Јована Удицког. * Штампана је и растурена четврта овеока овогодишњег дЛетописа Матицо Сриске®. Садржина је : 1. Лукијап Мушицки. Студија из српоке књижевности, од Д-ра Вдадимира Ћоровића; 2. Четно девојче. Из „Касарнских прича" Мидутипа Јовановића; 3. Нови живот, песме Мидутина Јовановића; 4. Гдасник (Лаза Костић, мисди и успомене од Д-ра ЈоеиФа Караска); 5. Листак (Рескин и Тодстој, од Марка Цара); 6. Књижевност (оцене и бедешке); 7. Извоштаји о раду Матице Српске. * Д-р Пикода Ведимировић, јеромонах и супдент Вогословије Св. Саве, одштампао је из (( Деда" своју студију „Редигија Његошева". Књига износи 15 штампаиих табака и стаје 3 динара. Поруцбине прпма уредништво (( Хришћанског Веснпка" и г. Гавридо Мидошевић, чдап Духовног Суда (Београд). * Друштво хрватских књижевника издаће у овојим редовним овогодишњим издањима ова деда: 1. „Смора", приповетке Марина, Бега; 2. (( Мртве воде" и (( Ракодов", драме Мила Мистра; 3. (( Цртице и сатире", Вјенцеслава Новака; 4. (( Мале приповијести, II", Јосипа Козарца. — Писцо и наслове 5. и 6. књиге објавиће накнадно. Годишња је претпдата 9 круна. * На расписани отечај Београдоке Општине за сиоменик Доситеју Обрадовићу дошло је 11 пројеката. Прву награду (1000 дннара) добио је г. Рудодф Ваддец, професор вајарства у Загребу, другу (700 динара) г. Симо Роксандић, випш учитељ у уметности у III Београдској Гимназији, а трећу (500 динара) г. С. Росандић, вајар, учении г. И. Мештровића. * Из 0 Нове Иокре" засебно је одштампан чданак: «Постанак Савамаде. Први покушај регулисања српске вароши у Београду (1834.—1836.). Архивска отудија Тодора СтеФаповића Виловоког". * Штампан је и разаолат 4. број „Трезвености", диста за расправљање адкоходног питања. Садржина му је: Алкохолизам и наслеђе, од Н. Дивца; Шта да учини за кон за нас? од Ч. А. II.; Писмо из Босне; Л{ртве алкохола; „У наиитом стању"; Разно; Трезвеност у Скуиштини; Вести; Нове ложе; РГзложа; Од уредништв а. — Лиоту је уредник Д-р М. Ђ. Поповић. Издази једаппут месечно, а годишња је цена 2 динара.

БИБЛИОГР/ЧФИЈ/Ч

* У најкраћем времену изићи ће српско издање «Историја Срба" од проФ. К. Јиречека у преводу Д-ра Ј. Радонпћа. Јиречек је у овој историји обратио нарочиту пажњу српоком културном животу, и тиме досадашња иоторијска издагања попео на вигаи отеиен иптересовања. Захваљујући помоћи из Фонда «Велимиријанума", српско издање биће много Јевтиније од иемачког оригинат. Први део пемачког издања когатаће 12, а орпоко ауторизовано издање свега 3-50 динара. Претилату прима књшкара Геце Коиа (Београдјр

Бибдиотека „Словенски Југ". О просветним и привредним приликама у Бугарској, од Д-ра Мидаиа Г Б. Мидојевића, секретара Посланства у Софији . Предавање држано у кдубу „Словенски Југ" 31. октобра 19 10. г. Ириход је намењен Фонду „Сдовенски Југ". Београд, штампарија „Србпја", 1 91 1. — 8°, стр. 23. Цена 0-30 дин. Однос мсханике ирема. инжињерским наукама. Приступно предаваље Д-ра Ивапа Арновљевића, проФ. универзитета. Беогј>ад, штамиарија К. Грегорића и Друга, 19 11. — 8°, стр. 24. Цена?