Нова искра

Лелтирица поново полете ио соби, али је убрзо изгубише с очију, иошто је успела или да излети кроз прозор или да се иегдс сиусти где је нису могли видети. Пошто је Тереска уверавала да је лептирица морала излететп, седоше поиово за сто н мама п Мица, али Тереска не изађе одмах, очекујући да помогне ако устреба. Мицино иосматрање свега овог бнло се свело на питан.е мами: — Да ли мора свака лептирнца да се снржи? — Свака која летп око ватре, одговорп јој мама. ■— Па зашто онда лете на ватру? — Кад бп зналс да ће због тога умрети, дабоме да не би летеле. — Па зашто се ова није спржпл.а? Ето, одлетела је!.. У тај мах викиу Тсреска : — Ево га! Вриснуше и мама и Мнца. Лептприца је поново летела по собп. Тереска је скакала за њом и ударала рукама по ваздуху, али јој лет не омете. У једном трунутку лептирица се спусти па куглу од ламие, али овог пута пе паде. Одржала се на њеној горњој ивнци, иодрхтавајућп својпм тешким, тромим и прашастим крилмма. Тереска би је ударила, али је зна./1а да ће кугла у нарампарчад, те се уз-држа. Па не само то, него сасвим мирно додаде: — Сад падне у лампа!.. Мица се тога и сама бојала, а још када то и чу, — пружи руку да лептирицу збаци са

кугле, алп лака струја ваздуха од њезина замаха указа лептирпци опасност која јој долази, иа да би је избегла -— полете и у тилом часу спржп се сграшно на от.вору лампииа цилиндра, а одмах затим, уиакажена, срупш сс у куглнн отвор, да се задржи тек па оним меснпгаппм пречагицама што су улспљепе од петролеума и ситних мушица. — Ето, спржила се! рече мама, али некако тако прекорно, као да се сетнла татпних речп: »Пазн лсптирпцу ! <( и као да јс знала да свс то што јс тата говорио — није пн Мицп непознато. — Тако пролази свака лептирица! заврши мама. Мица се учини као даје ово са свим пссумњнво уиућено њој — на само поруменс без п јсдног знака противљења плп увређености. Дотле је Тереска вс! ј подпгпула куглу, изваднла леитирпцу п бацила је у башту кроз 11розбр. Одмах затим изашла је и опа из собе. Прозор је остао и дал>е отворен. У триезарпјп је био нотпун мнр. Мама је мпслила о тати, о кући без домаћипа и о врсмспу које једва мили. Дептирпчина судбина није Мици никако излазнла из главе, а у истп се мах, пупа страха, чудпла зашто мама нс наставп разговор о лептприцама и ■— о њој, Мицп! И ако јој се натурала мисао да је она сличиа лептирици само у толико што једино дође до прозора, али је толико паметна да на ватру неће налетети, -— ипак је бежала и од те мнсли, спремна да матери падне на грудн, да се сита изјеца и псплаче, само ако бн је мама упитала: — А ти, лептирице?! д. к.