Нова искра

— 144 —

доба првога устанка. Њени су духовници учествовали и у бојевима са Турцима. 58 Ну када 1813. године Србију задеси катастроФа и Жича је веома пострадала и за читавих педесет година остала је скоро сасвим пуста. У жалосноме стању затекао ју је Давидовић 1822 године 54 и Јоаким Вујић 22 сентембра 1826. 55 Обојица су Жичу описали. Оба су оииса веома интересантна. Из 1822. год. имамо један запис угребан на занадноме зиду поругаене цркве Св. Пиколе код Баљевца (јужно од улазних врата), у коме се спомиње један жички ђак. Запис гласи: »1822. знати се када дође дакђ Вукадица(?) шт г б манастиЈја Житче ноемрил деггв 25". Свакако је код Жиче у то доба било школе. Рестаурација цркве у Жичи у XVIII веку и у почетку XIX века ннје бнла тако опсежна и темељна као што је то било у XVI веку. Спољашњи нартекс је тада добио споља другу малтерну кору, која је црвеном бојом обојена, а том су приликом зазидани и остали прозори и врата па северноме и јужноме зиду спол>ашњега нартекса. Тада су зазидана и оба округла прозора на западној страни нартекса. У цркви су, међу тим, у то доба пробијена врата на северној и јужној страни другога поља, а између олтара и побочнога му севернога дозиданога нростора отворен је пролаз. Ј. Вујић је затекао сводове на цркви скоро свугде пробијене и порушене, да се кроз пукотпне могло видети и само небо. Он сномиње кубе са осам прозора, а за пуст и порушен олтар вели, да се из њега лево иде у проскомидију као у једну каиелу. Како је ова проскомидија сгајала према олтару, најбоље нам сведочанство може дати црква у Ариљу. Вујић при опису ове цркве вели, да јој проскомидија према олтару стоји као у мапастиру Жичи. 56 Олтар од цркве одваја ограда, која има само једна врата на средини. Вујић спомиње и обе певнице, као и обе побочне капеле (»у којима су се у стародревно време људи причашчавали®). Из капеле се улази у »препрату® кроз једна врата. Над једним од ових врата из »препрате« изображени су Исус Христос и Јован крститељ (са натписом »Проситт, крфеше ш 1шанна). (< Вујић спомиње и кулу са иорушеним торњем и доноси у препис.у обс листине на зидовима испод куле. Ништа се друго око маиастира не види, до порушене ћелије жалоснога изгледа и једна црквица посвећена св. Петру и Павлу. У овој црквици свештеници из околних села држе о празницима и иедел>ама богослужење. 51 53 Љтет. 54 Види Србски Јетоиио 1 3.(1828. год.). '1'у јо изишла и слика цркве у Жичи, како је тада изгледала. 55 Ј. Вујића Путешеотвије. Пздање Ораске Књижевне Задруге, 6 6 овеска (1901. г.) I стр. 181—190. 56 ЊГ&ет I. отр. 212. 5 ' У Летоиису 11. од год. 1827. у чданку „назначеше маиаотира у Сербш" ве.ш се да је „царскш" манастир Жича у нахији пожешкој и под мироким свештеником. Ова нахија стајала је под шабачким митропо.штом. Стр. 4.

Знатно је опширнији опис Давидовпћев. Оп вели, да је црква зидана од камена, између кога се виде два-три до четири реда »печена ћерпича«. Сва је била црвеном бојом исписана и сликама светитеља украшена. У цркву се улази на врата, што стоје с десне стране. Над вратима је изображен лик Христов у допојасној слнци, држећи у руци отворену књигу са натписом: »азЂ №см г в СБнћтч, и т. д. <( Давидовић разликује олтар и прву и другу »препрату®. У олтару је престо епискоиа са, пет степена, вшпе кога, се налази један оштећен салик п један прозор. Лево и десио су клупе за свештенике са два степена од камена и цигаља. У олтару су допојасне слике: св. Тарасија, св. Јаковабрата Господња, Прокла, Фоке, св. НикиФора, Методија, ТроФана, св. Дионисија, Јоил^а и један избрисан лик. На лево се из олтара кроз врата »на входђ ® иде у проскомидију. Олтар има четири нрозора: један изнад престола, други испод св. Дионисија, трећи наспрам овога и четврти изиад проскомидије. Певнице имају шест прозора. У првој су преирати десно врата, а лево ирозор иостављен белим мрамором. Из друге се претрате иде у прбочне капеле, од којих свака има по три ирозора а по двоја врата (једна воде у цркву, друга у препрату). У' овој је препрати »гробиица унука СтеФанова« лево до врата с илочом без натписа, ну само са изрезаним крстом. Трећа »препрата« има тројаврата: десно, лево и испод куле, као и два прозора ниже куле. Кубе на цркви има осам прозора. За тим описује слике, које се и данас налазе у простору испод куле. Спроћу и дуж велике цркве на лево стоје зидине срушених ћелија, прављених па четири сирата под Кара-Ђорђем. Спроћу куле стоје зидине, за које кажу да су били краљеви двори. С леве стране куле стоје округле зидпне, слично садашњим кулама (једни мисле да је то бунар, а други заточилиште), сад све засуто камењем. Унаоколо веле, да су били двори у четвороугао, а испред врата двора стоји сада зароњен бунар 48 стопа дубок. Уз опис је приложена и слика Жиче. Жичу спомиње и Пирх , 58 који је кроз Србију путовао 1829. год. Ну он у своме опису меша црквицу апостола Петра и Павла са великом црквом у Жичи. Тако он каже, да је црква посвећена аиостолима Петру и Павлу, чија се поирсја у камену урезана могу још видети на вратима цркве. Иначе не износи никаквих иодатака о цркви, већ се позива на опис Давидовићев у Срискоме Летоиису. Врло нејасну слику о Жичи пружа Ами Буе у своме спису о Европској Турској, а у одељку о Србији. Он ту, истина, даје доста оиширан оиис плана саме цркве, али је овај опис тако неодређен и пепоуздан, да је веома тешко наћи се у њему. Као што смо споменули, Жича је за читавих 50 година стајала у рушевинама. Тек 1856. год.

58 Ото Д. Пирх Нутовање кроз Србију, у преводу д-р Д. Мијушковића.