Нова искра

настао је владика ужичко-крушевачки Јанићије Нешковић, да се Жича рестаурише. Данашња је Жича плод ове преправке. Спомен о овој рестаурацији сачуваи је у каменој плочи, која је узидана у тимпанону царских (западних) врата праве цркве. Тело владике Јанићија, који је много жртава поднео око подизања Жиче, почива данас у јужној капели цркве." 9 * * * Хисторија манастира Жиче обухвата, дакле, пет периода. Прва би су периода могла рачуиати од њена оснивања у првим десетинама XIII века па до страдања њена од најезде куманске у последњој десетини истога столећа. Друга би периода обухватила време од њена обновљења под архиепископима Јевстатијем II., Савом III., Никодимом и Данилом II. па све до прве запустелости српских цркава и манастира по коначноме паду Србије под турску власт (1459-. год.) Трећа би периода обухватила рестаурацију у XVI веку, а четврта обновљење Жиче у XVIII и у почетку XIX века. Ова би периода трајала до 1813 године. Пета, уједно и последња, периода почиње рестаурацијом цркве 1856. год. па траје до наших дана. Размак између прве и друге периоде није велики, док је између друге и треће, по свој прилици, нешто дужи. Не може се одредити размак између треће и четврте периоде, јер није познато, кад је пострадала црква рестаурирана у XVI веку. Интервала између четврте и пете периоде обухвата доба од 1813 до 1856. године. Осем нешто деталшијих описа Ј. Вујића и Д. Давидовића, који посетише Жичу у трећој десетини прошлога столећа, ми иемамо никаких других спомена сачуваних, на основу којих би могли судити о основноме расиореду цркве у Жичи, о њеној архитектури, о њену живопису и вајарству. Ми, истина, имамо забележено, да је Св. Сава био довео зидаре и веште камено59 Против ове реотаурације уложио је протесг М. Милојевић (у Сиону I отр. 1 54. —1 59.) Он би хтео да је Жича имала дванаеот кубета (као дванаеот аиостода), која је надвишавадо тринаеото огромно кубе (као Исус Хриотос). Но њему би црква имала седмора врата од којих оу четвора отворена, а троја зазидана. У куду, која је некад бида вис-ока 2 5 хвата, омештада ое о крунисању царока породкца. Из куде ое ишло кроз двоја врата и два одвојена ходника, па се преко цеде препрате и мушке цркве удазило у главну цркву. Десним нродазом ишао је краљ а девим краљица, па су ое састајали нред дверима. Иза певница, а до олтара, била је оа страна још по једна црквица оа кубетом, а иза ових биде оу опрам одтара још две црквице проокомидија и ђаконикон, такође с кубетом. Из проокомидије ое иокрај олтароке деве црквице ишдо у деву певницу (сада је то затвореио и зазидано). Уз овај фантастичан огшс Милојевићев потпуно нриотаје, по овојој вреднооти, напомена уредникова: «11 доиота ко иоле уме ценити онај готски гитил, који је искључива црта скоро свију наших старих маиастира" (стр. 158).

ресце из грчке земље, као и то, да су и живоиисци били дошли са Савом из Цариграда, ну не каже се нигде, да ли су зидови били обложени мрамором. Исто смо тако мало обавештени и о обновљењу Жиче за владе Милутинове. Свакако би погрешно било мислити, да је у то доба црква у Жичи из темеља обновљена. То би пре свега морало бити записано исто онако, као што је забележено, да је Милутин стару цркву манастира Хиландара до темеља разорио, па нову сазидао. 60 Црква уз то није стајала дуго времена пуста, те да би и само време допринело њену уништењу. 61 0 обнови живописа у ово доба већ смо говорили. Рестаурација у XVI веку билаје, као што се види, веома опсежна. У погледу архитектуре и живописа она је била прилагођена укусу тога доба, а за вајара, ту, поуздано, није било много посла. Преправке у XVIII и XIX веку нису биле тако велике. Опис Жиче од Ј. Вујића и Д. Давидовића даје нам доиекле слику о изгледу тадашње цркве. Ну ни њихови описи нису за све довољни. Отуда смо скоро искључиво упућени на саму цркву, која стоји пред нама као нема СФинга и чека да са њеиих зидова одгоненемо мучну загонетку о првобитноме изгледу њену.

60 Даничић. Животи краљева и архиепископа отр. 132. 61 Веома је зпачајна окодност, што ое из једнога меота у Даничић Живот Св. Саве 1 800. отр. 98. види, да је Жича у доба, кад је Теодосије пиоао биографију Савину, бида онако украшена, како је бида и првобитно. Д-р Влад. Р. Петкови-ћ.