Нова искра

148

Косовске битке оплакивале су заједно злу судбину свих српских земал>а. Веровали су да је сила турска излив гнева Божјега на сриски народ и да је то казна за њене старе грехове. Верујући у то, покалуђериле су се, као и многе удовице српских витезова, изгинулих на Марици и Косову. Њихов самостан био је манастир Љубостиња. Ту су живеле, молиле се Богу и ткале и везле свештеничке одежде и црквене утвари. Једна од тих рукотворина несрећних српских властелинки јесте и ова завеса, чију Фотографију овде износимо. Деспотица ЕуФимија није била само уметница у раду и везу, што се огледа на хилендарској завеси и на покрову кнеза Лазара, који се данас чува у сремској Раваници, где почивају и мошти косовскога мученика, него је то била и песничка душа. Њени натписи на помеиутим радовима имају литерарне вредности. Натписи су излив једне племените и нежне српске душе, која оплакује слободу, славу и господство; они су сузе мекога п уцвељенога срца, које пема наде на бол.е дане; они су помало и прекор незахвалнима овога света. На Хилендарској завеси Еуфимија везе: » Са грешних усана, од мрскога срца, од иечистога језика, од грешие душе ирими молитву , о Христе мој, и не одбијај мене, слушкињу своју, Госиоде Нити буди гневан ирема мени на дан доласка свога, јер сам, Госиоде и ире твојега суда осуђена савешћу својом, нити у мени има наде у сиасење, ако твоја доброта не иобеди мноштво безакон>а, мојих (( . На покров кнеза Лазара речи су јој још нежније и жалосније. Ту деспотица овако набраја : Ђ У младости си одгајен у свима красотама овога света, нови мучениче, Кнеже Лазаре, и креика рхјка госиодња иоказа те креака и славна међу свом земаљском госиодом .... Госиодарио си свом земљом отаџбиие своје, .... и с мушким срцем и жељом на добро, иошао си иротив змије и отиадника од

божје цркве да се, ако га не иобедиш, окуиаш у крви својој и сјединиш с војницима небескога цара. Обе ти се жеље исиунише: и змијгу си убио и од Бога си венац добио Много туге и бола обузе твоја мила чеда, која живе у невољама . . . и свима је иотребна твоја иомоћ . . . Молим те, иомоли се оиштем госиодару за своју драгу дег^у и за све, који му служе с вером и љубављу, јер су твоја драга деца многим бригама обрвана: они што њихов хлеб једу иодигоше се на њих и заборавише твоја добра, мучениче . . . . И мене си као туђинку у туђини изобилно креиио и сада те молим да ме окреииш и да утигиаги љгуту буру душе моје и тела мојега (( . Натпис Еуфимијинна хилендарској завеси налази се у дну завесе око ногу Христових. Потпис је на њему овакав : и Еуфимија Моиахиња, кћи госиодина ћесара Воихне, који овде лежи, некада десиотица А ириложи сеова п катаиетазма (( храму иресвете богородице хилендарске лето 6901. А ко би је хтео однети из храма иресвете богородггце хилендарске, да Бог да био одлучен од јединосугине и нераздељне троице и да му је иротивница иречиста Богородица хилендарска на дан страшнога исиита. Амин®. Еуфимија је до сада била једина позната Српкиња, списатељка из средњега века; па и због тога су њени натииси врло важни. Сада су се пронашла и два писма Јелене Балшићке, доцније Сандаљевице, кћери кнеза Лазара, савременице ЕуФимијине. Ова се писма налазе у једном Зборнику 288 страна из године 1442. Зборник још није објавл>ен. Јелена је ова писма писала своме духовпику и учитељу Никону Јерусалимском. Како је по времену ЕуФимија старија савременица Јеленина и како је она живела на двору кнеза Лазара, ко зна да Јелена није ученица и васпитаница ЕуФимијина. Свет. Т.