Нова искра

— 134 —

друго само не уметник не знајући, чак ни то, многи наши књижевни оцењивачи врло често и врло радо парадирају изразима као што су: декадеитство, имиресионизам, симболизам, истичући и све те измигаљене болести на вечно здравом телу праве Уметности, и пишући и о њима којекакве похвале. Како ми верујемо: у томе баш и лежи један од најјачих доказа њихове неподобности за ма какав користан рад на уметничком пољу, пошто на основу тих њихових и таквих теорија, видимо многе и млађе и старије писце који на пример пишу разне композиције у стиху, а који неће ни да чују за правнла и законе који владају стихом, и па сва постављена им питања одговарају: како су они декаденти и симболисте, и како не ће да знају ни за каква правила поетике. У ствари пак литерарном оормом, што се зове стих, владају строги, управо неумитни закони ритма, цезуре и риме, и где се мимо те законе пишу редови слогова, ту може бити свега другог само не стиха, а већ, наравно, и од само лепога стиха може поезија бити исто тако далеко колико је далеко и иебо од земље. Јер што јеглавно: све те законе који управљају стихом, а нарочито ритам, тај темељ свакога стиха, није измислила никаква песничка машта, но је све то само реФлекс великог једног закона који управља природом. »Сви природни покрети ритмични су као год што су све Форме живота симетричне. Почевши још од огромне еволуције небулозе, која се у току бесконачности времена, трансФормисала у сунчев систем, па све до неприметних оидулација топлоте и светлости; од великих историјских револуција па све до хроничних варијација тражње и понуде које одређују тржишну цену наших дана, — сви ти ириродни Феномени врше своју еволуцију изве^сном серијом осцилација око некаквог центра или осовине, која у животу у сваком моменту изражава истину. Кружење планета око сунца, наизменичност дана и ноћи, распоред појединих делова тела на животињама или лишћа на дрветима и биљкама, правилни облици кристалисане материје, све те појаве само су маниФестација једнога опнггег закона, закона ритма. Оно што зовемо ритмом у гласовима, у покрету тела, или у речи, зове се симетрија и контраст у Формама и линијама, хармонија у бојама. Тај општи закон управља материјалним Феноменима исто тако као и еволуцијама живота. Тај закон буди у нама осећање јединства које се налази у основи свих најразличнијих маниФестација у природи. Пошто је тај закон закои историје, закон силе, закон живота, он управља светом Феномена исто тако као што управља духовним светом. Његово остварење услов је Леиоте, и осећај који је од увек откривао човеку божанствене законе, које ум човеков није још био у стању да научно Формулише, тај осећај указао је човеку у симетрији у простору еквиваленат ритмичког закона који управља временом.

Та истина није могла умаћи деликатној интуицији Грка, и они су назвали еуритмијом лепоту пропорције једне статуе или једне слике®. Што и код нас има људи који се подухватају посла за који ни мало спремни нису, то на послетку није никакво чудо, тога има свугде. Алп кад рад и таквих може још неко препоручивати нашој, још тако мало спремној читалачкој публици, онда тај неко морадаје или и сам неспреман, или несавестан. И кад већ има и таквих, онда их бар треба ставити на такву светлост, да о правој вредности њиховој нс могу више сумњати ни они који од њих мање знају. Обично сићушни по духу, слабе индивидуалности, и с тога врло лако заводљиви, многи наши тако звани књижевни оцењивачи, стрмоглавце су скакали у мутне воде и бујице што пустоше друштво, на дакле и државу нашу, п своје знање, и своје мишљење обично су управљали током те бујице. Често не знајући ни сами шта хоће, непоуздани у саме себе, они су се, тако рећи, свакодневно проналазили. И ако су закони, који владају уметничким творевинама, једни исти и непроменљиви и поред најшире разноликости тих творевина, већина њих радом својим показује да чак ни ту истину не знају. И ако миоги од њих раде годинама, и ако ми и норед тога још немамо ни једног међу њима чије би мишљење ако не и ценио, а оно бар поштовао 'ионај културни раденик наш ко и није његова мишљења, — то, како изгледа,, њих врло мало вређа. Њих не вређа ни то, што је у раду већине њих документована и иеспрема, и незнање, и несавесност. Међ њима скоро ни једног нема који би, свестан узвишености посла којег се нрихватио, хладно, непристрасно и на отмен начин говорио и најпохвалније и најпокудније о најбол>им и најлошијим делима, и то своје мишљење појачавао аргументима, који би за сваког били доказ и о његову знању и о његовој спреми и о његову карактеру. Ми ово тврдимо с тога, што још пи једнога међ њима не видесмо да се запита: чему водп радити као што се код нас ради, а не радити на онај једино користан начин: часно, непристрасно и отмено ? Зар секундарни рад наших књижевних оцењивача не би тиме само добио? Њима, види се, још никакве поуке није дао ни трагични завршетак многих, по њима, још до ,јуче великих књижевничких дела, већином дела крајње некултурних радника, која су данас већ мртва. Каквим духовним висинам.а, тим једино спасоносним висинама у овој страшној нервној разривености и душевном немиру који данас влада свим друштвима, каквим духовним висинама може новести читаоца она литерарна, она тобож уметничка продукција, која и као таква нпје могла а да се не покрије поњавом србијанског демократизма, и да се отме утицају општинске суднпце, џибре и ракијске луле ?