Нова искра

Д. МИТОВ: НА ВАШАРУ.

«Ж?"

дропагирања уметничкпх творевина у широке масе, у циљу њезина васпитања, ми бисмо још разумели шта хоће том својом теоријом о демократнзацији уметности. Али кад све то већ постојп ради пропагпрања осећања лепога у маси, шта то онда тиме хоће наши књижевни оцењивачи ? * Радити на књижевностн износећи пред масу, пред тај елеменат који још доминирају и ниске жеље, и ниске страсти, сцене и баналпе п ориволне и ииске, и хвалити и такав рад, то могу да чнне само они који су и сами јонт и некултурни п ниски. Давно је већ речено: »Ништа иије лепо у чему не проналазимо маниФестацију најсавршенијег дела самих нас <( , и све оиније прпроде, дакле оне вшпе међу људима, ту мудрост самим рођењем донесу на свет. Све пак ниже прпроде немају подобностп ни да схвате ту мудрост, а то ли да осете истпну што са ње зрачи, и да загрејани њоме у појединим моментима гледају вечност, а вечност сводс на моменат. Такви, наравно, не могу зиати ни ону другу истину која каже • да у животу л>удп питпта не стоји ближе једно другоме но што стоје поезија и религија, којима је искључиви цнљ стално усавршавање природе л>удске. И кад после тога мало изближе осмотримо ово духовно и иителектуално врење које се осећа свугде у нашем народу, и помислимо на какве младе, чисте душе, у којима се реФлектује све што је највише у нашој раси, и на ону преплашеносг њихову чим наиђу иутем уметности, путем вечних лепота, због неспреме, незнања и несавесности многих наших тако званих књижевних оцењивача, ми неминовно морамо доћи до врло неповољних резултата. И ако оцена несавесних и неспремних оцењивача не може ни за трунку ннти увећати ннти умањити вредност икаквом уметничком делу, таква оцена може, ма и треиутно, ма и за извесно време, завести мисли и осећаје у многих поједннаца.

А пошто су тренутак и време једини онај тег који у највише прплпка претеже чак и национални баланс час на једну, час на другу страну, нрсма томе : да ли се добро или рђаво употреби, и догили смо довде где смо сад. Докле смо ми, како на књижевио - уметничкоме пољу нашем, тако и на свим другим пољима јавиога рада, из ниских побуда злоупотребљавали тренутак и бацали прах у очи маси, дотле су други, и по раси и по многим другим околностима, много нижи народи од нас, чистих и отвореиих очију, отинтли много даље и оставили нас иза себе. Немогући се ни часа одвојити од својих личннх интереса, а што многи од њих читавим животом својим потврђују, многи наши књижевни оцењивачи, својим несавесним радом учинили су, да данас код нас они, којима је то потребно, не внде никакве јасне и одређене аргументе за правилну оцену уметничких творевина. Многи, у којих су по рођењу Финије душе и Финији осећаји, пред каквим у истини уметничким делом, п застаће, можда, часом потресени, осећајући да их то дело води у савршеније висине душевнога мира, али ће од једном стати, преплашенн да их можда осећаји не варају, јер ће им пасти па памет проповеди и теорије наших књижевних оцењпвача. »Да ово не буде само каква заблуда?« почну се питати у недоумици, јер се од једном сете, да то дело, које их је потресло, ни мало не личи на дела која наптп званични књижевни оцењивачи препоручују и хвале. И читав један свет виших осећаја од једном утрне и учма, и у души посматрачевој или читаочевој сумња, негативан принцип, заузме место адмирацији, томе најпозитивнијем принципу свега великог у историји људи. Не знајући чак ни за ону основну истину: да су чистим, простим облицима задахнутим правом уметничком душом, стварана највећа уметничка дела; не знајући да је и најмањи а гНЈгсе, употребљен на израдп ма каквог дела, сигуран доказ да творац и таквога дела може битп све