Нова искра

— 170 —

непоколебну веру у победу наше праведне народне ствари! Јер, ире од свега другог, ти си у стању све то и да оствариш, пошто се на јединоме теби диже све што је савршено и племенито у природи људској, пошто си ти једино које си човеку чак и те моћи дало, да овлада и саму природу, и да све њене неумитне законе стави у службу свога духа. Јест, ти си и то у стању и за то имамо много примера. Тако, на пример, »кад је оно у данима Ренесанса човек поново открио свет, то иије било за то, да му се кукавички преда, уморен после дугога пута, но је он тада разумео природу једино с тога, игго се осетио снажним да завлада њоме, и да у њу унесе нову једну хармонпју, која ће бити у стању да је препороди Микел Анђелов, Мојсије није само копија људскога тела, но је једно умно, силно створење, супремно сведочанство једне вол>е... Под најлепшим небом, у средини најзаношљивије и најбогатије природе, у Фиренци, створена је уметност најмање природна, најидеалнија која је икад постојала. Како изгледа, за једнога Ботичелија, једнога Гоцолија леиота црироде и ствари бнла је само као неко зачикавање, које су они прихватили и створили још једну вишу лепоту. А слично томе, на другом крају Бвропе, у холандским маглуштинама, на освитку иовога времена, открио је Рембрант светлост, пошто светлост није ствар која се може копирати. И томе је био потребан дух и геније једнога човека сс . Али с временом то се духовно стање изменило. У току векова човек се поново поверио природи. Посматрајући само, он се одрекао стварања. Посматрајући живот н нарочито уживајући у њему, он се одрекао живота. И пошто свет није и дал>е био одржаваи напорима људским, он се распао. Од великог идеалистичког и слободњачкога сна Француске револуције отела нам је данашња демократија, то јест, једна покретљива масајединаказавидљиво неповерљиво једнапрема другој, које никаква идеја, никакав узвишенији поклич не оријентише и не хармонише више, и које се једино слажу на најнижим и најглупљим земљиштима. Од великога сна о братству — остала је немилосрдна борба интереса; од великога сна о јединству — остао је само најнемоћнији, најнеинтелигентнији и најнесрећнији социјални атомизам. »А све то дешавало се и на естетском и моралном пољу.... Како се то иначе могло догодити, да ли, после великих страсги, великих радости и великих патњи о којима су нам иесници говорили, спаднемо на овај данашњи осредњи живот и живот интереса ? »Пошто су се данас горе обележени велики снови растурили; пошто данас осећамо сву оштрину стварности; пошто смо доста лутаЛи по свим илузијама, по свим идејама, по свим задовољсгима и свим надама, где, да нађемо још

средстава и начина за живот или који се живота још одрекли нисмо? Кроз празнину света осећа се велика жељаједна, силнија и апсолутнија ио и једном до сада: жеља да разумемо и да будемо срећни. Сви ми које је Фрагметарна наука разочарала, хоћемо апсолутну истину: поново сви ми, које не занима више Фантасматорија речи, боја н тонова, хоћемо апсолутну лепоту; поново сви ми, којима се већ додпјала трка за сензацијама, иитересима и полуосећајима, хоћемо интегрални живот. Нас гони смрт и не компонује идеје наше и осећаје наше, чим се часом задржимо на њима, и живима, иарче по парче, кида нам од живота. Па где опда да нађемо место где нам живог впше пеће бпти само површан, где неће заједно с нама бежати, н где бисмо, као оно Фауст,, на крају свога жпвота могли задржати садашњн час?!.. (< Тим констатовањем н тим речима обраћа се један данашњи виђен Француз, књижевник, својим сународницима, а преко њих п свему културном свету. * Дали су се икада и такви иојмови и такве представе јављали и на умним и душевним хоризонтима и наших, такозваних књижевних, и у оиште уметничких оцењивача? Да ли су и они веровали и верују ли, да књижевничка и уметипчка дела уопште треба да су ма шта друго а не онај најспасоноснији напнтак вечно мученој души човековој, а не оно најпоузданије средство, да се, и после најдубљег размишљања о животу, човек помири са животом и пронађе у њему радости за које дотле није знао ? Бодећи нас ндејама уметност нас води идеалу и остварењу његову. »А пењати се стрмим иутем ка идеалу, значи радити, значи с наиором реализовати оно о чему смо некада само сањали. Тај је рад борба са природом, коју водимо, и то не с помоћу маште своје, него с помоћу воље своје. И у колико се у томе раду будемо више пењали, све ће нам јасније бити, да је рад, који резимира сав морални закон, у исто време и сав социјални рад. На тај ће нам начин све јасније бити, да све што живи — само тим радом живи; да само тај рад има право, и да је све оно, што није тај рад, само паразитизам. И све ће нам јасније бити да је само с таквим радом живот неисцриан, да таквим радом само живот иостаје све појамнији, све јачи и све срећнији. А то је баш оно што смо и тражили да бисмо могли једпог дана рећи: у свима могућим приликама где год патимо, где год се осећамо утонули у мрак без излаза, потребно нам је само да учинимо напор један, па да нас ипак радост озари, јер смо ми сами господари среће своје, господари живота свог <( . Живот! То је ето прва и последња инстанција нред погледима праве уметности. Живот, осветл>ен и тумачен са свију могућих тачака гледишта, и то осветљен и тумачен тако, да од свих