Нова искра

СКУЛТУРА За вајара је било мало носла у српским дрквама, исто онако као и у византиским. Ту може бити речи још скоро једино о вајаним орнаментима. Кад је реч о вајарском украсу наших цркава, онда се увек мисли на Богородицу Студеничку, на Дечане и на цркве из XIV — XV века (Каленић, Крушевац, Љубостиња, Руденица, Раваница и др.). Споменули смо већ, да је орпаментика Богородице Студеничке и Дечана романска, док је она у црквама XIV—XV века изведена у духу грузијанске и јерменске уметности, СИТНА УМЕТНОСТ Производа старе српске ситне уметности (аг^в тшеигв,Шеткипз!;) није сачувано у великом броју. Они би се могли скоро на прсте избројити. Несумњиво је пак да је њихова продукција била веома обилна, нарочито у XIV веку. Ово столеће беше сведок највеће моћи српске државе, која једно време беше ту близу да утврди хегемонију на Балканском Полуострву. У минијатурноме сликарству истичу се Мирослављево Јеванђеље из XII и псалтир Мии-

хенске Библиотеке из XIV — XV века. У првоме су иницијали Формирани од тица, лавова, змија, гриФона и Фантастичнога звериња. Они се подесно дају замислити у оквиру т зв. романске уметности. Минијатуре псалтира Минхенске Библиотеке крећу се потпуно у колосеку византиске уметности. Само је орнаментика ту потпуно орнјенталска. У старим рукогшсима сирским и јерменским наћи ће се истих таквих орнамената. И производња бродерија билаје несумњиво веома жива. 0 литургиским тканинама, извезеним златом, искићеним бисером и драгим камењем, има врло много помена у нисаним споменицима српским XIII — XIV века. Заслужује помена лепа завеса (лагатссгаоџа), коју храму Богородице Хиландарске ириложи монахиња ЕуФимија, кћи кесара Воихне (в. слику у нрошлом броју »Нове Искре <( ), Производа иозлатарства није сачувано у толикоме броју, да би се о овој индустрији могла створити јасна слика. То би се исто могло рећи и за остале ироизводе од метала и дрвета.* * Овај чланак намењен јс Стедовој књизи о Србији. Д-р Влад. Р. Петкови^.