Нова искра

183

груди дочињу слободио Дис&ти, лако се шире, а срце добија слободу да удара пуним темпом. Слушај само, како удара! У целом организму осећа силан прилив енергије, бадрости, здравља. Не, она неће умрети, она ће још дуго живети. Те ноћи нисмо спавали. Уморени даном пуним брига, пуним утисака, осећао сам потребу да се одморим. Али ми Олга не допусти ни да помислим на сан. — Како се може спавати када је у души тако пуно среће ? Шалим часове које ћу спавати, јер у њима нећу знати ову срећу! Изгледа ми, да ја више никад нећу заспати. Зар није истина, — и ти то исто осећаш? Потврдим јој. То, истина, нисам осећао, али сам знао да бих је друкчије увредио. Оставих јој пуну слободу в да буде свесна своје среће®. Она ме је миловала, гледала ми у очи, норедила их с морем, с небом, са шумом, са свим што је њојзи било лепо. Узбуђивала ме, те сам осећао насладу. — Посматраћемо зору и рађање сунца. Знаш ли, да ми сада све изгледа ново, као да до сада нисам ништа видела. Цео свет излази ми у новој светлости! Када се сунце родило, пођосмо спавати. То је био поремећај мојих навика. Тисућу пута почињао сам осећати умор, али ме је Олга задахњивала огњем своје страсти, и ја сам сагоревао заједно с њом. Пробудили смо се када је избило три часа по нодне. Тетка је била потпуно уверена да смо и данас ишли у град, те је стрпљиво гладовала. Олга није хтела устајати. Исправила се, лежећи у постељи, навукла покривач до подбратка и, жмиркајући, гледала ме, мазила се и смејала, као дивећи се што је све то тако, што ја, њен муж, седим поред њена узглавља, уживајући у њеним свиластим косама, разбацаним ио белој основи постеље, и гладим јој чело. Наговарао сам је да устане, а она се смејала и изјављивала да се неће ни сместа помаћи и да неће ни малим ирстом кренути, па макар морала све до сутра спавати. А то је значило, да је ја обучем, што сам и извршио до ситница. Била је у пуном одушевљењу. — Знаш ли, да је право чудо, како се све мења и у коликој се мери и из најнезначајније ствари, на коју нисмо обраћали никакву нажњу, могу извлачити уживања! Ја сам се увек облачила махинално, у осталом тако се и све друге облаче. Сад ми ти облачиш чарапе, и гле читава мала поема! Уживање у облачењу чараиа! Знаш ли да се томе нисам могла надати нити очекивати... Њезину одушевљењу и чуђењу није било краја. Док смо се облачили и пили чај — наступи и сумрак. Вече смо провели на тераси; ноћу, разуме се, опет нисмо спавали, него смо силазили до самог мора и седели на песку. У свему смо налазили довољно разлога да се одушевпмо и разнежимо — и у врту, и у мору, и

небу, и земљи. Али зору не сачекасмо. Оштри ветар, који се у један мах сручи, отера нас у собу. И у том је било неке нарочите лепоте бежати у двоје од буре, затворити се у собичку, затворивши што се боље могло и врата и прозоре, прислушкивати Фијук ветра и припијати се једно уз друго. Сутрадан устали смо раније, — у дванаест часова. Олга никако није могла погодити који је то недељни дан био, — била је сасвим изгубила рачун о данима. Па ни ја сам нисам се могао одмах сетити да је био петак. Проживели смо два дана, не обавештавајући се о томе, шта је у свету. Када обукох Олгу и када узех кључ да отворим врата од терасе, помислих, какоје срећа чудно егоистична, па сећајући се свега што је било за ова два дана, нисам се доиста могао сетити ничега што би утврђивало да смо ми разумна бића. •— Охо! То није рђаво! чу се са терасе, када отворих врата. То је био Кремчатов. На моје изненађење, с њим је био и Вјетвицки. Рекоше ми, да већ од десет часова чекају, да су већ били на обали и окупали се у мору. Појава Кремчатова у тренутку ме поврати прошлости. Знао сам, да је већ несумњиво био тамо. И иреда мном се, у један мах, оцрта сва величина корака који сам учинио са толико одлучности. А шта ће бити ако сам погрешно рачунао? Веровао сам да сам Нађу добро проучио. Био сам потпуно уверен да је познајем и да знам како ће поступити у овом или оном случају. У дубини душе њене живи страсна жеља да буде богата, али то не зна и она сама. Принципи, које је била усвојила, гуше ту њезину жељу, сметају јој да се јасно оцрта и узме првостепену улогу. Потребан је какав силан еч>ект, потребно је да се узбуди, изведе ван себе и посвађа се са прошлошћу. То ће јој иослужити као оправдање пред самом собом; изгледаће јој да се свети за увређено самољубље, и тако ће се, на тај начин, обићи сурови принцип, биће обманут. Тако сам ја рачунао. Али ако у томе буде ма и најмања погрешка, коју нисам предвидео, све ће се у прах развејати. Известио сам Олгу о доласку гостију, те она брзо уреди собу. Вјетвицки уђе к њој, а ја остадох са Кремчатовим. — Има за Вас две три речи! тајанствено ми рече Кремчатов и показа руком према врту. Одмакосмо на једно двадесетину коракб. — Био сам данас. Али сам сазнао да сте им већ и Ви сами саопштили. Је ли истина? Баба ми је тако некако казала. Вели: знамо, већ нам је јавио Андреја Николајевић. Саопштите му, каже, наше жаљење што му не можемо и лично честитати, јер Нађењка није нешто најздравија... Ево Вам и ово писмо! Гледај само каква је моја Ана Гавриловна. Зар сам могао и помислити да ће показати толико смотрености ? Али нисам могао знати, ко