Нова искра

— 188 —

Епископ Тимочки Господин Мелеитије пише ми да се у сгаром Књажсвачком округу Срби клоие и покрштенпх Ццгана »јер због своје простоте многи Срби хришћани не могу да појме, да су бивши безверци Цигани примањем хришћанства постали чисти пред Богом и светом црквом. У осталом на ову одвратност и туђење побуђује их и то, што има доста Цигана хришћана који још рр могу да се отресу својих старих циганских навика и што су нечисти«. И Власи у Србији своје крштене Цигане сматрају као погане. Сматрајући Цигане као нешто ниже Срби ири болестима кад бају, завршују бајање са речима: Нама живот и здравље, а у Цигане болештина и тролетница! Исто тако с пролећа кад Србин окуси први плод од нечега рекне: На живот и на здравље у Цигане болештина! 5 Цигани се сматрају и као страшило, те њима Срби илаше децу. Кад деца плачу или су немирна рекне им се: Сад ћу звати Циганина или Циганку, да вас мете у торбу и да вас носи,За Цигане кажу Срби да немају слезине, због тога су брзи и лаки. Кад се Циганин мери никад не може изнети тачно известан број ока, већ увек мора бити тежак преко оке: или пола оке или литру. Н. пр. Циганин не може бити тежак тачно 50, или 51, или 52 оке већ увек мора бити преко тога нешто тежи или нешто лакши, тек тачно на цео број не може доћи. Циганче може ићи и босо по снегу, па да му не буде хладно, јер му, веле Срби, чим се роди мати намаже ноге гушчом машћу, те му ноге не зебу исто онако као ни гуски. Кад српско дете не може за дуго да проговори, његови родитељи треба да украду хлеба или друго што из циганске торбе Циганке која проси и да даду детету да поједе, па ће брзо проговорити, јер Цигани брзо и много говоре. 6 Кад дете не може за дуго да проходи онда га ваља провући испод циганске батине, па ће проходити. Поред овога Срби верују да Цигани доносе и срећу: Кад неко изјутра или иначе полазећн на пут или на какав посао сретне Цигане, нарочито

му да прогута, и иотера га иапоље. И Циганин оа пуним очима крупних оуза издази напол.е. Оотади Цигани који чекају на ред питају га : Љаљом ли гудло? (Јеои ли узео слатко?) — Љаљом иа ирељаљом, кураволе кодинђале! (Узео сам и преузео ), одговара Циганин. 5 Арнаути завршавају приповетке своје обично каквом жељом или другим чим оличним (Види / огти1ев Лапн 1ез соп1е& од Кепе Ваа8е1;-а у Кеуие (Јев 1га<1. рори1аЈгез за 1902.. г. ов. за новембар отр. 530. Но ја знам да Арнаути имају изреку и: Прола 'иштуи ексћа 'ндр Мађуи (Прича у кучини, несрећа у Цигане), којом завршавају многе овоје приповетке. 6 М. Ђ. Милићевић, живот Срба сељака, Срнски Етногр. Збор. кн>. I, отр. 197. — 0 овоме сам олушао на миого меота у Србији. У Нишу оам слушао да и Турци кад хоће да с.у им деца разговорна и речига украду из циганске торбе мало хлеба н тиме дете први пут захране.

Циганку са пуном торбом, верује се да ће му пут бити срећан. 1 Ако дућанџији, нарочито у понедељак, Циганин прави сеФте, биће среће целога дана или целе недеље. Ако ловац позазећи у лов сретне Циганина, верује се, да ће у лову бити среће. Ако је Србин рад да запати добре коње, ваља да обљуби Циганку, па ће му коњи бити напредни и здрави као год и у Цигана џамбаса. Сем овога ја имам још из народа прилично забележених казивања о Циганима, која овде износим. Кад Срби хоће да дирају Цигане или да их исмевају или карактеришу рекну: Циганско је царство трајало свега три дана. Првога је дана цигански цар пројахао мајку кроз варош, другога је обесио оца, а трећега дана су га Цигани збацили. Због овога се за ствар која мало траје рекне: Троје као Циганско царство. У селу Ратајима, у срезу жупском прича се да су Чивути, кад су хтели да распну Христа узели пет ексера, па му у обе руке и у обе ноге забили по један. Пети ексер хтели су да му забоду у пупак, али се ту деси Циганпн, који украде тај ексер Кад то виде Христос благослови да буде и лопова у свету, те тако постаде од Циганина први лопов. У Дебру се верује да је јабучица постала одједног ексера (»брут«) што га је Циганин начинио за Христа па прогутао. Кад су Циганину поручили да за Христа направи, ексере, он направи један више, па пошто га није могао на друго место да сакрије, он га прогута, али му се задржи у грлу и од тога постаде код људн јабучица. 8 Цигани су врло плашљиви, због тога се за плашљивца рекне: Плашљив као Циганин! У Врању сам забележио ову причу која карактерише циганску плашљивост: Позвали Циганина да донесе у тестији воде. Он узме тестију, метне је на раме и нође чесми. Како је тада дувао ветар, то грлић од тестије почне од ветра учатп. Циганин помисли да то за њим вук урличе, па од страха паде мртав.

' У селу Врбници (у Окр. Крушевачком) каже се да је Циганина ореоти из јутра орећа, јер он мисли увек оамо за једаи дан да му буде добро. У Окр. Позкаревачком се верује да је Циганина добро срести из јутра, јер је он срећа. Он жели да цео свет има доста, па ће и њему бити доота. У Свилајинцу кажу: Циганку је добро срести из јутра, јер она мисли само о томе како ће јој бити пуна торба. 8 Српске народне умотворине, обичаји и веровања из Дебра и околине од М. Вељића (Братотво, књ. IX и X, стр. 4 4 3.) Мтаз Тсћегаг казује, како се на иотоку прича, да оу Евреји, поручивши у Цигана четири ексера ради распећа Христа, Цигани начинили иет, и да је пети који је Христу забоден у срце причинио толико бола да је Христоо проклео Цигане и осудио их да проводе окиТнички и бедни живот. (Соп^гбв 1п1егпа(;Јопа1 (1ез ТгасШшпв РориШгез, 1900., стр. 31.). Види и српску пооловицу: (( Вожа ти вјера, ако бих и крао, поштенији бих био човјек него Циганин" (1!. С. Караџић, Српске нар. пословице, 19 00, отр. 4 59.).