Нова искра

241 —

Фот. д -р Ј. ЦВИЈИЋ: КРАЉ МИЛУТИНОВА ЦРКВА КОД СТУДЕНИЦЕ.

БАЈКА Е.ПИЗА ОЖЕШКОВА

шуми, пуној платана, мрачних чемпреса, пурпурне глоговине, млечно белог трња; у шуми где бију плавкасти млазеви воде, а изнад воде цветају црвене малине што миришу неким непознатим мирисом; у шуми што је одсвуд унаоколо опколила свету планину Ида, Пелагон са мишићима очеличеним у ловачким вежбама, заљуби се у Певајућу, у чију је колевку једна од Муза спустила као дар заносни глас. Он је био ловац, она пастирева кћи што је чувала стадо оваца над бистрим потоцима. Чувајући козе и овце седала је над водом. и замишљена би са длана пуштала крунице цветова на течне таласе вода и певала тако звучно и љупко, да су се главе очараних срна помаљале из глогова жбуња, рогати јелени задржавали свој трк ка води, на храстовој грани застајала веверица, а ситна птичица заћутала у малинову шипражју и са црвеним јагодама у кљуну управљала на певачицу своје усхићене очи.

Једном, осем срна, јелена, веверица и птица, и Пелагоп је прислушкивао њено певање и обазриво јој се приближив — метну своја уста на њена а дланове на очи јој. После се обоје гледаху тако дуго, да су се, као у огледалу, слике њихове узајамно озрцавале у њихним зеницама. После су заједно јели миришљавих малина, напили се воде са врела и, попев се на врх Иде, дуго гледали бескрајно, острвима ишарано море. Он јој исприча каква се чудеса дешавају у морским дубинама, а она му о њима заносно запева... Тако нм прође први дан љубави и од тада су се Пелагон и Певајућа волели. Но у оно доба живљаше вила, безгранично моћна, која је имала велик утицај и на небу и на земљи. Била је то Артемидина љубимица и зато доби од ње, као баштину, шуму око горе Иде, у чијим је дубинама често раскошни приређивала лов. Име јој било Сцила.