Нова искра

— 242 —

То је она коју су после, за учињене преступе, боговн претворили у стену злокобну за мрнаре. Али у ово време она беше још дева снажна и дивна. Облачила се у пурпурни огртач, јахала јелене са позлаћеним роговима, а у траг за њоме трчала чудна гомила дивних паса. И кад год би Сцила у пурпури јурила кроз гауму, на злокобном јелену, изгледало је да за њоме трче са лавежом узбуркани таласи морски. И тако та велика, премоћна вила спази једном Пелагона који је кроза зелено шипражје, изнад маховина и папрата, гонио кошуту. Он не хтеде убити ову дивну зверку. Набацив јој замку око снежног врата, одведе је према потоку, и предаде Певајућој, која је онде чекала драганов повратак из лова. 0, како је Певајућа захвално примила овај поклон, како су обоје мазили кошуту и како су после, загњурени у бистром врелу, пљуском воде и смехом пуне среће испунили сва одјекова скровишта... Из дубина шумских била се помолила Сцила. Видела је и чула све. Златним прутом ошину осорно плаветног хрта, а сузе вреле спустише је се лицем. Нико је није волео, јер ни она никад никога није волела. Имала је све осем среће. Била је моћна, а угледав Пелагона осети се слаба; била је богиња, а поред ове чобанчице, плавих очију и витког стаса, осети се малена. Од тога доба Сцила од л^убави и зависти, што је пламеновима прождираху, изгуби мир. Но мир напусти и Пелагона, јер га је гањала свукуд и непрестано у њега зал>убљена вила. Јављала се пред њим на разним местима, налазила га у свима склоништима, мамила га и вукла к себи. Или, стигавши га и обгрлив му ноге, молила му се шапатом свежим као пролеће а љупким као дечје јадиковање... Или би га, као разбеснела свећеница Цибела, кад је у игри светој разбарушене косе и разголићених груди, усница распламтелих у пожару од вина, стезала стегом снежних мишица што чекају да обисну око његова врата. Или би, узевши лиру којој од муза, покушала да одсвира на њој какву јуначку или љубавну песму. Пелагон је ипак окретао поглед од ње, час љупке и невине, час вреле и разблудне, час занесене од свирке на позајмљеној лири. На устима му промицаху мрски или презриви осмејци, док се једном није зарекао свечаном и плахом заклетвом, да ће само волети Певајућу, и на земљи и на небу, и да ће само њој остати веран за навек. И ишао је Певајућој да је гледа у илаве јој очи, да јој љуби руј усница и да јој слуша песме, вечито да слуша. И омрзну Сцила чари своје, некад тако моћне, јер ето нису биле кадре да јој Пелагона задобију. И науми да од природе позајми нове дражи. Једном се претвори у птицу са крилима од сребра и тиркиза, па долетевши на младићева рамена шаптала му у ухо о Сци./шној љубави

према њему и о бескрајним чарима којих је препуна вила и дворац њен. — Пођи за мном, пођи за мном — показаћу ти пут ка дворцу том. Али тек што полете — паде на земљу са вапајем бола, јер Пелагонова стрела прободе јој крило. Други пут претворила се у облак, мекан као паперје што се скрлетом прелива, и обви га њиме. Већ се вину са њиме тамо, где не би никад угледао пастирку, када се Пелагон гипким скоком залете у потокове воде и гњураше се у њима све дотле док не изађе из њих чио и слободан, опран од оног рубинова паперја. Припаде стопама своје драге и струк јој загрли од радости уздрхталим мишицама. Најзад Сцила у властитој опреми стаде пред непоколебљивог ловца и прозбори овако: — Охоли, што безумни пркос чиниш жељама и молбама богиња? Знај да у часу овоме сам мораш да одлучиш судбу своју, или ћега бити узнесен ка врховима несањане среће, или бачен у понор беда. Јуче посетих Кптеру, где сам код Благонаклоне измолила за те дар бесмртности, који ћеш одмах добити, чим напустига пастиреву кћер. Пођи за мном! У наручју моме сакрићу те прсд студеном смрти, а с усана мојих попиј амброзију вечитог живота! Била је уверена да ће победити, али Пелагонове очи, његове лепе очи, натмуреним погледом одбијаху њен превремено победнички поглед. — Са мојом вилом — рече — хоћу да живим и да мрем. Бесмртност без ње била би ми само бесмртност мучења. Опурпурена вила у вис диже свој бели длан: — Видига ли, махнити, орла гато се тамо високо узвија изнад гауме и тек пгто пије, заморених крила, пао на платанов брег? Толико ти времена дајем за размигаљање, колико ће протећи, док се птица гте одмори у својој надваздуганој колевци. Ево већ где летом гаироким почиње да просеца плавичасти етар, нагиње се, опушта, плови, већ је близу одморишта свога, крила савија... Сави их већ... Почину! — Пелагоне! смилуј се и мени и самом себи смилуј се! Пелагон прозбори: — Не плаши ме хладна смрт, ако ћу само Певајућој пасти у наручје. И поточна вода слађа ми је од амброзије, јер је пијем са Певајућом. У бесу, горећи у пурпурном плагату свом, Сцила обе мигаице небу уздиже и узвикну: — Артемидо, у помоћ! Услитпи, Артемидо! Освети! Прометни га у створ који је најнесталнији под суицем и на звездама, који је најпроменљивији, који није никаквој вили покоран, који на сваку молбу остаје глух. Нека нигде, ни на небу ни на земљи, станка трајнога не нађе, нека га куну облаци под небеским сводом и вали на. морским пучинама, нека га куну, гато им не да мира, а он сам нека у неодређеном и бескрајном лутању не осети одмора, и нека уздисајима својим испуњује просторе,