Нова искра

— 300 —

надна штета, што јо истн удос задесио и пајинтересантније међу њима, којима мислимо да носветимо неколико речи. То су ликови ктитора, ликови оних личности, што подигоше дотичне цркве и манастире. Међу њима ћемо познати наше негдашње краљеве, цареве, кнезове п деспоте, нашу властелу, државне и црквене високодостојнике наше, смерне монахе и смнрене монахиње. Они припадају прошлости, махом далекој, и ми смо веома радознали, да познамо ликове оних, чијајеслика живела још само у нашој машти. Појава ликова ктитора у једној цркви, појава салика проФаних личности поред Фигура светих људи није у нашим црквама оригинална, није специФично српска. И ту се показује, како је немогућно нашу уметност замислити сасвим пздвојену из оквира внзантиске уметности. Међу скоро пронађеним мозапцима цркве св. Димитријн у Солуну налазе се п ликови оснивача ове чувене василике. Ту је један егшскоп у белој хаљини, сачнњеној од сребрних коцкица и један преФекат у зеленој хаљини, сачињеној од златних коцкица. Лица су необично фино моделисана и прожета су индивидуалношћу иуном израза. То су, вероватно, преФекат Илирика, Леонтије и неки од енископа његових савременика. Мозаик би, ирема овоме, био са краја V века. На далеко су чувени мозаици ктитора цркве Саи Витале у Равени из У1века. Они се налазе у олтарској апсиди. Представљени су имнератор Јустинијан и царица Теодора са њиховом дворском свитом. Цар држи у рукама златан суд, у коме се налазе прилози за цркву. Три високодостојника са дугим плаштевима налазе се иза њега. Њих прати дворска гарда. Лево од цара насликан је епископ Максимијаи; несумњиво онај, који је мозаик довршио и имао интереса, да му се име обесмрти. Њега прате два духовна лица. Царица Теодора на другоме мозаику са својим дворским дамама приближује се улазу у цркву. Пред улазом на гиздавоме, канелираноме стубу стоји кантарос. Један од нослужитеља забацује натраг завесу. Подизање завесе знак је, да високе личности улазе у храм. И царица носи златан суд са прилозима за цркву. Величанствено одело царево, његових високодостојника и његове гарде; сјајни костими, раскошно искићени златом и драгим камењем, које носе царица и даме из њене свите привлаче веома пажњу, ну оно, што је на овим мозаицима нарочито уочљиво, то је индивидуални карактер, који је оцртан у свакој од ових Фигура. Свака је од њих портре за себе, жив и пун израза. Међу мозаицима цркве Св. СоФије у Цариграду, који су из доба рестаурације за владавине Василија I Маћедонца (867.—886.), налази се у нартексу у тимпанону улазних врата мозаик, који показује цара обучена у раскошну хламиду од свиле, са диадемом од бисера на глави. Цар пада иичице нред ноге Христа, који седи на једноме раскошноме престолу. Два медаљона горе, лево и десно од Христа, показују две спмволичпе Фигуре. У

тимпанопу царских врата Цариградске цркве Мони тис Хорас, иознате под турским именом Кахрие-Џами, налази се величанствена мозаична представа великога .логотета Теодора Метохита, који подноси цркву Спаситељу. Метохит је у костиму великога логотета и носи на глави оригиналну, високу капу. Нарочити утисак чнни његово лице, у чијим се цртама осећа исписана једна индивидуалност за себе. Мозаик је из ирвих десетина XIV века. И у живопису цркава Мистре (у Пелопонезу) Фигурирају представе ктитора. У Вронтохиону на северноме зиду северозападне капеле представљен је заповедник Мореје Теодор II Палеолог као деспот, у отменој халшни једнога владара и као монах, у смиреној, монашкој ризи. У средини је Христос па крсту. Фреска је из прве половине XV века. У нартексу Паитанасе на самоме гробу уз јужни зид представљен је Маноил Ласкарис у једној Фрески из прве половине XV века (1445.). Тада је био обичај, да се умрли иортретирају на зиду изнад њихова гроба. У живопису наших старих цркава скоро ће се свагда наћи, како ктитори у рукама држе своје задужбине и подносе их Богородици, Христу или оној светој личности, којој је црква иосвећена. Ну место, на коме се ликови ктитора у цркви појављују, није нарочито одређепо. Отуда пх нећемо наћи нредставл^ене увек на истоме мес/гу у цркви. Час их сретамо у нартексу (као у Арил>у, Љубостињи, Каленићу, Враћевшници), а час у правој цркви (као у Грацу, у Студеници и т. д.). Час су они ту насликани на северноме (у Белој Цркви код Карана) или јужноме зиду (у Грацу, Студеници, Пустињи), а час на западноме (у Раваници, Маиасији). Изгледа, да су и у нашим црквама лпкови ктитора обично гледали озго са зидова на места која беху одређена за гробнице оснивача ових задужбина. У Грацу, задужбини краљице Јелене, супруге Уроша I, ликови ктиторице и њена супруга-краља налазе се изнад саме гробнице ове симпатичне краљице, чије су врлине код архиепископа Данила опако днрљиво описане. Исто тако у Богородичиној цркви Студеничкој, у Раваници, Маиасији, а вероватно и у Каленићу, Павлици, Руденици, Белој Цркви код Карана и у другим црквама ликови ктитора насликани су на зиду поред гробница њихових. У Жичи су ктитори представљени у прос/гору испод куле. Капела у овој кули као да носи обележје гробне капеле, јер има доле крппту. Овде се сретамо са интересантном појавом, да су поред лика првобитнога ктнтора представљени и ликови познијих ктитора. Док је доле јужно од улазних врата насликан ктитор Жиче, краљ Стефан Првовеичани, а северно млади краљ Радослав, дотле се горе изнад врата појављују ликови доцнијих обновилаца Жиче краља Милутина и архиепископа Саве Ш. Обојица се налазе у нратњи своје свите и узимају учешћа у једној сцени, којаје дословна илустрација једне дивне химне Дамаскинове, што се пева о Божићу. ^НТта ћемо