Нова искра

ти принети, Христе, који си се нас ради јавио на земљи као човек? Свака ствар, која је од тебе постала, нодноси ти захвалност: анђели песму, небеса звезду, краљеви дарове, пастири дивљење, земља пећину (вертеп), пустиња јасле: а ми мајку девицу... <( Ј. И у Ариљу се сретамо са истим појавама. На јужноме зиду нартекса насликанп су ту краљ Милутин (»СтеФанв кралв все српвске земле и поморвские Оуршшв«), крал^ Драгутин (»СтеФанв кралв и први ктитгорв®) и краљица Катерина (»Кателина кралица«), Ну Драгутин је сигниран нарочито као први ктитор. Како он држи цркву у руци, то је, несумњиво, он подигао цркву.Ту у нартексу на западноме зиду,а северно од врата, насликани су синови краља Драгутина (»синове крала СтеФана«): Владислав [»г^осподиЈш. Влад(и)славв; г(осподи)нв Оурго(шнцБ) (( ] и Урошиц. Овај последњи требао би да је сахрањен ту у цркви. Црква у Ариљу, иначе, садржи, тако рећи, галерију слика наших предака. У правој цркви налазе се ликови Стефана Првовенчанога као монаха (стн Симгонб СтеФанв кралв (( ), Уроша I као монаха (»стн Симегонв ОурошБ кралБ (( ) и краљице Јелене, његове жене (»Шлена кралица ввсе сриБСкие земле®), Ту су ликови Св. Саве (» стб 1 Сава први архиепскупв српБски«), архиеиископа: Ареениј а (»стГл Арсение архиекугњ срвпски«), Саве II (»Сава архиепискупБ српвски®), Јоаникиј а (» стб 1 Ианики архиеиископБ српвски«), Јевстатија I (»стн 1€вБс г га0ие архиепископБ српБСКи (( ), Јевстатија II (»Шввстабие архиепископБ в1 >се срвпские земле (( ) и т. д. У другим црквама поред слике ктитора насликани су и чланови његове породице. У Павлици сликар се није ограничио да представи само лик ктитора цркве Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара, већ је поред лика овога нашао места и лик његова брата Лазара (» гнб Лазар братв гна СтеФана®). Обоје су, поуздано, пали на Косову иоред њихова ујака кнеза Лазара и били су сахрањени ту у црквп норед њихове мајке, монахиње Теодосије, за коју се, иначе, на једноме месту вели, да је опа подигла ову цркву и наменила је женама. Можда ће се једаред наћи у цркви и лик ове жене, кад се буде скинуо лен, којим је сада цео стари живопис у овој цркви у Павлици премазан. И у Белој Цркви код Карана поред лика жуиана Брајана насликана је н његова сунруга и његове кћери. Више личности налазимо у слици ктитора иредстављених у Руденици и у Каленићу. У Руденици је на западноме зиду јужно од врата представљен десиот Стефан, а поред њега његов брат Вук. Деспот држи цркву у рукама и подноси је њеноме светоме патрону. Једна рука из облака пружа се пут њега са благословом. Одмах до деспота насликапи су иа јужноме зпду један властелин и једна отмена дама. Доња хаљина ове даме раскошно је урешене медаљонима, у којима су извезене тице. Њен плашт закопчава се једном аграФОм испод грла. Њена коаФира је веома брижл^иво удешена. Дама је сигнирана

У. ПРЕДИЋ: БОЖИЋ.

као: »раба б(ож)и (и) ВлБкосава ктпторица подроужие ВлБкашиноу (( . То је, дакле, нека Вукосава, жена некога Вукашина, којаје ктитор ове цркве. Она је подигла цркву. И ако деспот СтеФан држн цркву у руци, није много вероватно, да је он њен оснпвач. Против тога говори већ та околност, што се Вукосава изречно наглашава као »ктиторица (( . Црква уз то, ма како да је лепа и складна, својим размерама не бн одговарала задужбини једнога владаоца, Појава деспота СтеФана п брата му Вука међу ктиторима цмала бп се објаснпти на други начии. Познато је, да су наши стари краљеви, цареви, кнезови и деспоти потврђивали својој властели и другим лицима хрисовуље, у којима су записиване баштине задужбинама њиховим. Том приликом су владаоци давали и извесне повластице селима, која су овим задужбинама била дарована. Цар Душан на пр. потврди хрисовуљу протосевасту Хрељи, којом Хреља својој задужбини, цркви светога архангела у Штипу бегае подарио нека села.