Нова искра

— 302 —

Цар у тој хрисовуљи ослобођава дотична села »великих и малих работа«, као зидања и чувања градова, кошења сена и других послова. У хрисовуљи се изречно вели, да цар на тај начин жели да и сам постане ктитор дотичне свете цркве. Утврђујући појединим црквама дотична имања и дајући извесне повластице, владаоци су тако постајали и сами ктитори дотичних цркава. Нарочито је иаглашавано, да цркву са свима баштинама њеним, кад јој је хрисовуља потврђена, нпко није могао одузети ни за шта осем за одметништво од владаоца. Тако је деспот Стеоан цркву у Павлици одузео од некога Обрада Драгојлалића, на чијој се баштини налазила и поклонио је Св. Богородици Хиландарској, јер се овај Обрад беше одметнуо од њега и мајке му Милице. У Руденици се, дакле, деспот Стеоан и његов брат Вук јављају као ктитори индиректни т. ј. само за то што за своје владе утврдише хрисовуљу овој цркви и дадоше извесне концесије. То је исто случај у КалвниИу. Ту се у нартексу на северноме зиду поред лика десиота СтеФана налазе још три лика насликана. Од њих је у целости, н ако јако оштећен, очуван само најзаиаднији лик, који је сигниран као: »ПетрБ братв Богдановв®. Остала два лика скоро су сас-вим упропашћена варварским нробијањем прозора баш на томе месту. Ну испод лика деспота СтеФана угребан је један дугачак запис, из кога дознајемо о личностима, које су ту биле насликане. Запис спомиње »»ктитора Петра, брата »протодовијарова«, госпођу Милицу »протодовијарицу« и Богдана »протодовијара <( ... <(<< . За овим се Богданом даје трагати. Спомиње се један Богдан као протовистиар и логотет деспота СтеФана и деспота Ђурђа. Тај Богдан могао је имати својих баштина овде и у околини Каленића. Једно место, на коме се налазе виногради манастира Љубостиње, и данас се зове »Богдање®. А имање манастира Каленића сучељава се са имањем манастира Љубостиње. Игумана манасира Каленића Василија убише Турци у селу Богдању 1768. године. Прави ктитор Каленића, т. ј. онај који је подигао манастир, несумњиво је био овај Богдан. Његова жена Милица и брат му Петар насликани су као чланови породице. Деспот СтеФан је утврдио хрисовуљу овој цркви и дао извесне повластице селима, која су јој била дарована. Тако је и он постао индиректно ктитор ове цркве. За то и он Фигурира овде међу ктиторима, а и у споменутоме запису се вели: »Стму храму киторт. бјстт. блгочаст1ви СтеФан деспотЂ Лазаревич^®. Ну када је реч о ликовима ктитора у старим црквама нашим, онда се намеће иитање, које је од врло велика интереса, да ли су ликови ктитора у нашим старим црквама портретски тачни; да ли су на пр. слике св. Саве, деспота СтеФана, СтеФана Првовенчанога, крал>а Милутина, цара Душана снимци верни природи или су идеално замишљени? Да су нам сачувани детаљни оииси

снолЈашњега изгледа наших старих краљева и царева, ми бисмо лако на то питање одговорили. Ну као што је познато, наше старе биограФе интересовала су једино и искл^учиво духовна својства лица, о којима су писали, а физичких особина њихових они би се сасвим случајно дотакли и то у општим Фразама, које, у томе ногледу, казују мало. Тако се на ир. код архиепископа Данила за Милутина вели, да је био наочит и леи. Много више се ту каже за цара Дхјшана: »Красан беше он лицем и телом, краснији него ли многи синови људски и страшан својим непријатељима и свима околним царевима дивотан (< ; »Муж велики, силан крепошћу, премудрошћу још силнији«. У једноме Хиландарскоме јеванђељу, које је нисано за владе Душанове (између 1333. и 1348. године), каже се заДушана: »Он је украшен мужанством и лепотом тела. На очи није такав ни један од благочастивих царева <( . Филип Мезијер, који пише у другој половини XIV века, вели о Душаиу: И 1ић;г отпез ћотшев ишисИ вио 1етроге ташг ега! согроге е1 ^еггЊШа ^аае". (»Од свих људи на свету свога времена беше он већи телом п страшна изгледа лица с< ). Далеко је детаљнији Мавро Орбини, који, истина, пише одмах у почетку XVII века, али који се несумњиво служи много ранијим подацима. Он вели за Душана: »Беше врло лепа изгледа и тела веома лепо скројена. Имађаше широка плећа, развијене мишице снажне ноге, висок, прав и мушки стас. И ма да је временом у телу много одебљао, нпак је знао владати њиме, вежбајући га беспрекидно у свима врстама оружја; и налажаше доста уживања у лову, волећи и ценећи ваљане људе, којима је давао власт иад својим покрајинама <с . И за Немању веле савременици његови, да је својом појавом задивљавао свакога. Он не беше обичне висине, какву природа даје људима, већ је био узраста необично висока и на очи кршан. Тик Немањин из Богородичине цркве у Студеници одговара овоме опису. Слика, истина, припада живопису, који не може бити ранији од XVI века, ну она је, ноуздано, верно репродуковала првобитни лик. Пред очи нам пзлази веома развијен човек, висока раста, широкпх плећа, снажне главе са дугачком лобањом. Пада у очи, да су наши стари зограФи претпостављали да Немању насликају као монаха. Скоро редовно сретамо га као монаха Симеона, у оделу схимника, са сирским велом преко главе, на коме је извезен крст. Овде у Студеници у ктиторској слици представл>ен је он са круном на глави, док у левој руци држи цркву. Ну његов је костим схимнички: доле хитон, горе химатион набачен на плећа, исиод грла прикопчан, а тако исто и доле на три места. Један једини пут представљен је он као владалац у оделу василевса и то у једној Фрески цркве у Ариљу. Фреска се налази на северноме зиду нартекса и представља један сабор, снгниран као: »зборв свтаго спмешна«, на коме су, по свој прилици, изобли-