Нова искра

— 313 —

када јо иостала милиона]»ова ташта опанала јо до десет. — Молим Вас, пробудите је и дајте јој ову посетниду! рекох. Лакеј је неодлучно узе, али мој поглед, који није устуггао, даде му одлучности, те пође горе. После три минута врати се. — Изволите, они ће се се одмах обући и изићи! говорио је он најљубазније. Одведоше ме у трпезарију. Станем поред прозора и загледам се у море које се вечито узбуђивало и брујало. Узгред погледам на обалу, и учини ми се даје купатило Масловитога необично запуштено, и да је половина чамаца на песку, јамачно очекујући оправке. Као што се јаспо види, Ана Гавриловна није се много заносила Фантазпјама Масловитога. После десетак минута већ сам стезао руку Ане Гавриловне, а она ме љубила у чело. Пребадивала ми је, што сам заборавио да је обавештавам о здрављу Олге и Клеопатре, алп ја јој на питаље и не одговорих. — Ево Вам, Ана Гавриловна ретка прилика да ми учините услугу! рекох ја. — Шта је? Говори, говори! —- Олги је веома рђаво! Ви знате да она пати од насладне туберкулозе, и да врло брзо вене... — Господе Боже! — Ја је сутра водим у Швајцарску, у планине... Ви треба да узмете Клеопатру са дојиљом и да је чувате као своје рођено. — Та шта то говориш, Андреја, Николајићу? Па зар ми она није већ род? Ах, Боже мој!.. — Осим тога да примите стару и болесну тетку Олгину, да се побринете и за њене угодности... — Узећу је. И места и људи има овде и сувише! А од нерада могао би овде човек и полудети. — И, на послетку, да ми дате новаца, једну тисућу, јер ја својих немам!.. Ова последња молба просто је одушевнла Ану Гавриловну. Рече ми, да ће још данас узети из банке и донети ми. Кад сам се кући вратио, затекао сам чудну слнку. Олга седи на столици, а поред ње Иван Михаиловић, по њенпм наредбама, слаже рубље у ковчег. Он се сасвим примирио и изгледао као јагње. Било ми је угодно видети како тај човек, што ме с онакве висине гледао, сада савио преда мном. — Коме ће оставити своју јадну Клеопатру? — упита Олга. И ако нам је бнло немогућно повести и своје дете, и ако сам се ја за времена постарао о судбини своје кћери, — то ме је питање ипак зачудило. Мислио сам да се Олга ни у ком олучају неће одлучити на растанак са Клеопатром и да ћу јој морати доказивати и уверавати је, да је то неодложно. Али Олга није више била таква. Осетивпш опет у грудима својим смрт, у један

мах пооталаје дубоко равнодунша ирему свему чиме је бнла везана за живот. Објасним јој да ће Клеопатри бити врло добро код Турчанинових, чак у толико боље што јој је Ана Гавриловна кума. Али се изненадих, када ни то саопштење не изазва никаквог израза незадовољства на лнцу Олгину. Рекох јој и за тетку. — А ја мислио да тетку собом поведем, примети Иван Михаиловић. Алн нри том и остаде, не није више наваљивао. У два часа дође нам Ана Гавриловна, уђе Олги и изговори јој читаву гомилу ганутлшвих речи о томе, како она њу воли као своју рођену, како ће јој Клеопатра бити уживање и како ће чувати тетку као какво дете, а Олгу поче уверавати како ће се брзо поправити и вратити. Затим дође у мој кабинет и вешто као крадљивац, даде мн новац. — Ту је десет тисућа, драги. Ко зна шта све може бити. Она не сме ни у чему осетити недостатка. А ако се тај новац потроши, одмах ми телеграФуј, тражи... Одмах ћу послати. Узмем новац и захвалим јој. Она је била, у праву: требало је очекивати свакојаке случајности. Кремчатов, који дође баш када смо ручали, направи кисело лпце чим за столом угледа Ивана Михаиловића. Чим је сазнао да нутујемо, одмах се поче присећати епизода из свог некадашњег путовања. И ја и Олга слушали смо их већ толико пута, те се због тога и обраћао само Ивану Михаиловићу који је, како је изгледало, дао самом себп реч да ће бити миран и слушати га ћутећи, али са изгледом пажње. — А куда ћете управо? упита ме он. — У Швајцарску, доктори нам препоручују Веве. — Веве? Одлично! Ја ћу вам дати препоруку. Имам тамо једног пријатеља, ш-г Гарте, закупника пансиона. Само му помените моје име и он ће вас иримити као рођаке!.. У његовом пансиону живео сам три недеље... То је пажње достојна личност, видећете. — А одатле месеца октобра ићи ћемо у Италију. — 0, то је још боље. У Италији сам живео пуно шест месеци! У Риму имам дивних познанстава... На пример, проФесор живописа сињор Пик^лоти, ах, што је то интересантан човек!.. Ја сам га знате, унео у своју књпгу знаменитих типова... Само му реците 81§пог Кгеш1сћа1;оМ и он ће вам с одушевљењем показати цео Рим!.. Ја увек имам веза... Све то, разуме се, није требало проверавати, јер када бих своје угодности на путовању по туђини заснивао на везама и ирепорукама Кремчатова, не бих, сумње нема, далеко отишао. Али ми је Кремчатов ипак био од велике користи. Својом обичном љубазношћу и ретком љубављу према ствари, примио је да се брине о свима ситницама, да покупује што треба, да врши по-