Нове борбе : роман из Истре

Е: Е НОВЕ БОРБЕ 2177

Он се од тога с грозом одвраћао каошто се послије одвраћао и од оне сцене са старим Срићком и од оне посјете капелану, али каошто га јеи онда нешто невидљиво гурало низ брдо, тако га гура и сада. И он не може да стане, — јер како оно рече онај злотвор ! — коса је дошла до камена, а капелан Жиже своја копља све више и све гадније пријети. Грозе се и други, а неглашњи „вјерни“ отпадају један за другим. Филинић се отуђио, Белинић као да је пропао у земљу — баш као кад брод тоне, а мишеви први поскачу у воду...

Што је до гробља, он зна, да ће се прије или послије продати, и зна, да би они, што бе сада најјаче устајати против продаје, одмах нашли формулу, која би све изравнала. И он ће морати да је тражи — ту формулу — да удешава и плете, а све против своје душе, која би, искрено говорећи, најволила, да грооље остане какво је и сада, нетакнуто и мирно. Ако већ има ко да загребе у оне кости, нека то буде ко други, кога оне хумке мање вежу. Али ено, Содићеви и капеланови људи већ посежу за опћином, за оним „књигама, за благајном, — па ако се све орзо не уреди, не изравна, брука ће пући и — —

Дујам се једним махом и сав згрожен трже од те мисли, и кад се сјутрадан Балдо спремао да изиђе, он га зовну к себи у собу и не погледавши га истресе: :

— Пођи к Нијемцу! Тамо му је гробље. Нека му је проклето! И теби!...

1 окрете му леђа. Балда то раздражи.

— Лако с Нијемцем. Али што ће Вијеће 2 Да си прије приволио, били би и они одобрили. Сада пак, откада све пуше у капеланов рог, ко ће да те слиједиг Ни Филинић неће да знаде више за тебе и замјера ти, што си прекинуо с попом.

Дујам плану:

— Кад је тако, а ти им одај, да си оробио благајну, па нека ти суде! Мени је већ преко мјере, и јао ако се то прелије, јао теби, заторна сотоно!