Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ · 181

За цијело то вријеме Балдо није ни приступио болесноме тасту. Међутим се Дујам полако опорављао и постајао све нестрпљивији. Кад се неколико дана. иза тога диже, прва му мисао бјеше, да потражи зета. |

Нађе га у гостињској и нападе с питањем:

— Гдје су новци 2

— Нијемац ми је рекао да причекам два или три дана.

Дујам га оштро погледа, али Балдово лице бјеше потпуно мирно. |

— А рекао ми је Нијемац још и то, да би право и по закону било, кад би ми и опћина одредила штогод... — надовеза он некако усиљено и као немарно.

Дујам учини као да ће га очима изгристи. У грлу му се крену нешто грубо, што га је грдно давило... Хтио да то избаци, али у задњи час прогута и ушути. Но зато му сав бијес и сва љутост провалише у очи, што су као исплавиле испод очница. Оштрим кретом руке показа му врата.

Балдо изиђе. Он је староме слагао. Новац је. већ у њега: избројио му га Нијемац прије два дана. У њедрима га чува. Невелик свежањ, али притиска, гори, дражи и не да мира...

— Да је ово моје! — јави се у њему жеља већ у први мах, чим се дотакао оних банака.

Мисао је била тако замамљива, да није ни часком могао да јој се опре. Она га је заносила, отимала му.сваку снагу, не дајући му на друго да мисли, мутила му поглед, запљускивала му крв и мозак неком опојном пожудом, која га је убрзо овладала сасвим.

— Да је ово моје! ... враћала се она иста жеља и расла и све се већма увлачила у живце, увртала под тјеме, подјарујући му машту да копа, мозга и тражи начина, како би онај новац припао њему. Ту му наједном сину у главу: опћина. Најзад, он је нашао купца, па би право било, како је оно рекао Нијемац, да и она штогод одреди. Управо онолико, колико би дотекло, да се оно изравна. Неће бити тешко: главно