Нове борбе : роман из Истре

44 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

— Пођи и затражи свој дио. ја више не могу у овим блатним водама.... Гуше ме....

Балдо се намршти, а имао је и доста муке, да прикрије своју невољкост. Ни сам не зна, како му се јуче измакло оно о баштини, а стари таст већ хоће одмах на томе да гради. Сјећа се до душе, да га је та мисао једном напала — чини му се, на глас братове смрти — али јој се послије није враћао никада. Чемуг Имање мршаво, без вриједности, к томе у забити, негдје далеко и високо међу планинама. Но да га стари даље не напастује, слегну раменима:

— Ићићу "кад развријеми.

Дујам устаде и приђе прозору.

— Облак иде ван — рече, заокруживши оком по небу; — у мору видим траг „бурињола“, а ево показало се и сунце... Могао би већ и данас...

— Далеко је, не бих стигао да се вратим.

— А ти преноћи тамо. Мајка ти је — неће те отјерати, ако си је заборавио. Ајде, па уреди!

Балдо је већ унапријед знао, да се он с мајком уредити неће, но како се у његовој глави све брзо плело и расплитало, у исти тај мах дође му мисао, како би можда један мали излет у планину могао придонијети штогод и ономе плану, што га је већ прије у себи оцртао. Основа сасвим проста и једина од праве користи: привезати таста опет уз општински корман, а брод и она благајна у њему нека једри онако, како буде вјетар дувао. Ту би највише могла да одлучи планина, зато је и потребно, да се већ сада ондје — како оно речеу себи, мало „посондира терен“. | и

— Па добро, идем — рече и оде да се опреми.

Комад пута отпратила га Марија с дјететом.

— Гледај да добијеш што више, _ = нукала га она мислећи на дио баштине. — Главно је, да се поравна... а за остало ће се већ провиђети.

Он обећа, пољуби њу и дијете, па замаче у гуштару.

Пут бјеше ломан и клизав, а у Балда ноге већ дуго не навикле на такав пут. За њим је у проваљеној долини замирао шум мора и живота, и од тога