Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ 51

се до душе жуборка, да су га у неке тамне уре виђали на само с Вениеровом нећаком, не одвише младом, но још добро сачуваном удовицом Ернестином, али праве потврде за то још нема. А Балду се жури, да је ши прије добије, да би поп видио, како политика не мирише ни онда, кад у њу загазе и свеци, каошто је он и сва она његова „ессјезја пш нап“... 3

Међутим, већ се спустио мрак, а до Граброва још су пуна два сата хода, Балдо се сјети, да је ту у близини некакав пречац; потражи га оком, па кад га угледа, удари правцем према њему. Ишао је сад жустро, ведро, као да га је она посљедња примједба на рачун капелана некако ободрила.

Но то није трајало дуго. Путељак био рђав“ камења по њему мало, а и оно, што га има, оштро је као нож или излизано као ледац. Све је друго само блато и мутна вода, што низ брдо отиче. Права јаружина. На два мјеста он поклизну, и да не би грмља за које се у часу опасности хватао, сасвим би се углибио. | Л

Цијела та околина добијаше с тога и опету његовим очима све суморнији вид. Чинило му се, као да је у оним оштрљатим хридима гор-ким притајено нешто непријатељско, а привиђало му се, као да га и ријетки пролазници што их је пристизао, гледају некако мрко и сумњиво. Што је дубље силазио, то је и мрак бивао гушћи, па је имао триста мука, да пази на ноге, да му се о што не спотакну. још га по лицу шибаше и грање младих бреза и јасена израслих с обје стране путељка, тако те се покаја, што је одабрао овај пречац и што се уопће и дао на овај пут...

То га раздражи, и ни сам не би знао рећи, како му наједном сину пред очи оно бакрено, бирократско лице његова негдашњег старешине „Крањца“ "доље у котару. Он је свему његову злу кривац; они његови сулуди захтјеви, она његова жељезна „крањска“ дисциплина, то је, с чега је њему, Балду, омрзла

4%