Нови Антеј

Код нас, тешко опимд који морају да раде телесне послове. Олакшице за њих нема. Све и увек на снагу!

Зато наш сељак после рада може само да спава као заклан. Зато наш радник ке познаје никакав духовнн и душевни живот.

Морамо растеретити тело, да би смо почели мислити и осећати као прави људи.

То није све. Наш млади организам притискује још једно бреме: бреме старости.

Чим се рат завршио и почела се организовати нова држава. осетио се дубок неспоразум између два схвагиања. деа менталитета

Предратни људи разумели су да се враћамо поново у старе, тесне оквире. Сачували су своје старе мржње и нежности. Хтели су да тиранишу друге; задржали су стари систем привилегија, насиља, подваљивања и лажи.

Неки наши другови покушали су да сарађују са људима и групама старога кова. Ушли су у њихове организације и политичке странке. Чинили су напоре да ту обнове схватања, освеже појмове, измене методе.

Узалуд. Сгиари дух је осгиао непроменљив. Мало, врло мало предратних људи показали су воље и способности да искрено и на равној нози сарађују са младим и напредним елементима. Чак, показали су још мање способности него воље. Они као да органски не могу са нама. Ми и они као да смо два различита света, који говоре један другом неразумљиве језике.

Против свега тога ми се бунимо. Према свима тим особинама, навикама и методама ми смо у стању одбраие. Чувамо се да не поклизнемо ; јер је њихово тло ниже, ближе људској слабости.

КЛОНУЛОСТ