Нови Антеј

Јуче смо побегли са села; не тражите од нас да се тамо враћамо; онде је, брате, црно. И немојте више да пешачимо, ни да се возпмо трећом класом. Ништа што потсећа на село. Сељаци, „наш сељак“, то је велики народ, храбар, племенит, песник, генијалан, алн далеко му лепа кућа! Ње.му прмпада прошлост и будућност, те једине реалности, по учењу филозофа. Ми хоћемо за себе садашњост; зато смо надреалисти...

Је ли вам сад јасно, Анте Бонифачићу, зашто се днвим вашој смелости кад сте рекли; „Чим дубље будемо прожети културним вреднотама Запада тим ћемо јаче откривати себе?“ Јер ништа није смелије и теже него откривати себе, а ништа за нас није нужније. Нарочнто за оне који су се „борили па се уморили“.

Инвалиди или Дезертери?

Многи љути борцн у свиленим чарапама слежу раменима пред нашим напором да у ово тешко време одржнмо високо лучу слободне мисли и да помогнемо организовање нашег расутог и поцепаног радног народа. „Лепо је што се трудите, веле они, али од тога велике користи неће бити!“ Зашто? питамо ми. Зар не треба радити на просвећивању и организовању сељака и радника у свако доба? Зар то не треба чинити нарочито онда кад револуција више није у изгледу за један дуги низ година? У осталом, питамо ми њнх, шта треба радити, и шта ви радите за оне и са онима које сте хтели повести у „одлучну битку“? Ствар је у овоме, кажу ти јунаци, непомнрљиви у теорији, врло помирљиви н савитљиви у праксн. Сваки рад на попракци положаја сељака

24

НОВН АНТЕ7