Нови Антеј

Не могу више да лажу: сада можемо да ценимо њихову „универсалност“, „перфектно“ знање језика, легендарну начнтаност. Сада више није лако ре-ћи да је неко „полудео од много знања“, јер смо чули шта је сифилис и прогресивна парализа.

И после; филм , новине, радио. Зар то није школа? Зар то није култура? Па онда: путоеање. Читаву Југославију унакрст пролазе млади људи сваге године. Пре рата је био Царпброд иностранство, а Земун Европа. А данас су младићи и девојке код своје куће у Дубровнику и на Бохињу, у Јајцу и у Охрнду,' на Плитвицама и на Ловћену. И то није школа? А било је врло културно знатп где је Косово н „српска Атина“ Новн Сад.

„Послератни неморал“, ■ — пуне нам уши старци. „Криза морала“, веле они. „Корупција“. „Партизанство“. Свега тога, кажу, није било пре рата. Или се бар није тако звало, исправљамо ми. У осталом, послове воде они. ПоложаЈе држе они. Партије су биле њихове. Корупционаши, то су њихови људи. или њнхови непосредни ученици. Ни једног послератног инена под срамним жигом крађе, материјалне или пнтелектуалне. А ако помену једно или два имена, рећи ћемо да знамо њихова дела. Нека нас само повуку за језнк.

Али има два неодољива аргумента у њиховим устима: „корзо“ и „спорт“. О.младина шета. О.чладина не чнта. Омладина се не интересује за јавне ствари. И још један: ~.мода“. Хоће свако да је лепо обучен. Најзад, један деликатнији: „жена“. Нема више стида: не зна се више ко је мушко, ко је женско. Мешају се до неморала.

Све је то пстина. Цела истина. Само су ту у питању два схватања живота и културе, лепоте и морала. То су управо два времена, да не кажемо два света. У очима старих, о.младина има неколико великих мана. Рекли смо како се зову те мане. Али има две ружне речи, и две још ружније ствари„

38

НОВИ АНТЕЈ