Нови Антеј

питајте људе око себе, сиромашне и богате питајте, гладне и сите, оне којима је зима, и оне који су утопљени, направите анкету. Не задовољите се првим и овлашним одговорима. Продубите ствар, окрените је на лнце и наопако: видећете, ништа није занимљивије и теже. Сигуран сам да ћете жељу за слободом наћи пре код оних који нису гладни. Уверен сам да ће вам сељаци радије говорити о ценама, једним врло ниским, другим врло високим, него о политичким правима и о грађанским слободама. Радници ће вам више говорити о незапослености и о бедним надницама, него о праву на организовање и на штрајк. Занатлија и мали трговац кукаће на слабу зараду и на опште мртвило, јаче него на оскудицу правних установа. Хлеб пре слободе!

Зар нису сви диктатори Старог и Средњег Века, у накнаду за одузету слободу, делили народу јефтино нли бесплатно жито? Зар Мусолини није после похода на Рим организовао и изводио битку за жито, а убрзо после тога битку за исушивање мочвари? Зар Хитлер, пошто је растурио све странке и Одузео све слободе, није као први посао своје владе истакао бригу за незапослене раднике? Зар се диктатура у Русији не одржава само захваљујући томе што су сељаци добили земљу, остварујући на тај начин половину свога програма? И тако редом, од диктатуре до диктатуре, одузима се народу слобода, а у накнаду му се даје земља или хлеб, што за сељака значи једно исто.

Све више долазим до уверења да је слобода један буржоаски идеал, хоћу рећи идеал градске буржоазије и интелигенције. Ови су, у очи Француске Револуције, осећали да држе у својим рукама цео привредни и културни живот, а да су лишени политичке власти. Зато су повели борбу у име слободе. На њу се и данас позивају, али само за себе; не за раднике и за сељаке; њихов улазак у демократију и у парламенте гледају нерадо. И чим се

59

ПРИБИРАЊЕ