Нови Пазар

слободног тржишта, потрошње и глобализацијс" (Blagojević 2008: 42) и као таква неодвојива je од социјалистичког наслеђа. Ово се с пуним правом може тврдити и за Нови Назар.

У једном недавнем истраживању из домена социологи) е града самоперцепција Новог Назара изражена je кроз две речи: историја и раскрсница, док je његов идентитет препознат као историјски палимпсест (Спасић, Бацковић 2017: 63). Наш трговачког духа није нестало, чињеница je да Нови Назар већ душ није на раскрсници важних трговачких путева. Управо тиме се потврђује и наредни став: Нови Назар су обележиле не само просторно већ и временске раскрснице. Када je реч о урбанистичком наслеђу, једна од таквих раскрсница била je свакако и социјалистичко чвориште. У њему су се стекли различит идеолошки, привредни, друштвени, културни и економски чиниоци који ће граду подарит нови лик, који се и данас лако препознаје у за сада недовршеном портрету града који je наследие социјалитички Нови Назар. Говорећи и у пренесеном и конкретном (бетеиском) смислу, куле и градови које je социјалистички период оставио граду у наслеђе joui душ ће бит видљиви слој палимпсесног иденттета Новог Назара. Стога га треба прочитати како доликује, не бисмо ли тако боље разумели и претходне и будуће странице романа - реке новопазарског градословља.

181

ПРОЛЕГОМЕНА ЗА УРБАНИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ.

40/2017