Огледало судске правде у Србији или на чему постоји имовна безбедност српских грађана : (посвећено правницима, државницима и политичарима)

67

обвезну снагу — чл. 116 и 117 Устава, и да према томе дозволи или одбије примену казне, наредбом предвиђене. По томе дакле, тужена општина није могла изрицати казне по наредби која није на закону основана и по томе није дужна одговарати тужиоцу за штету, и кад би то с тужиоцем у уговору предвидела, а што тужилац није знао да она то по закону не може уговорити, штету која потиче из незнања закона има он и сносити.

Но ни правилник који је општина прописала ни уговор не говоре о овој дужности општине. Тужена општина није на себе примила обвезу да забрањује и казни оне који би овај посао радили мимо туженог, тужена општина преносећи на тужиоца своја права, то искључиво право обележила је у томе: да сваки сопственик може сам износити ђубре, али га не може другоме дати ради изношења сем тужиоцу. Ако је неко мимо тог уговора износио ђубре не сам него преко других а не тужиоца, тужиоц може од њега тражити накнаду штете, ако томе по закону места има, али не и од општине, јер нико није дужан за туђа дела одговарати — 5 800 и 810 гр. зак. Општина није могла уговором обвезати трећа лица, јер на то није законом овлашћена, што је и тужилац требао да зна а ако није знао, онда он има да сноси штету од тога, што није закон знао. Забрана радње и каж. долазе у обим јавних права и одредбе које то регулишу јавног су карактера и не могу бити предмет уговарања међу приватним, нити општина јављајући се у улози прив. уговорача, може уговарати

5"