Огледало судске правде у Србији или на чему постоји имовна безбедност српских грађана : (посвећено правницима, државницима и политичарима)

93

ватно правна лица, док јавно правна лица, по једном непозваном судском мишљењу, могу одрећи све своје уговорне обавезе.

У таком стању ствари, уговорна права приватно-правних лица, према јавно-правним лицима, висила би о схватању судија, које могу бити и независне, али које ипак могу и погрешити.

Што је још лепше, код таког схватања ствари надлежност надзорних државних власти, (овде : Министра Унутрашњих дела и Државнога Савета) постаје са свим илузорна.

Али, да узмемо, да се, у функцији Суда, налази већа гарантија, него у надзору Министра унутрашњих дела, и Државнога Савета, за правилност расправљања оваких питања (а у то је слободно посумњати), —"то је ипак ваљало предвидети законом, и законски ушврдити да таква решења Министра унутрашњих Дела и Држ. Савета подлеже разматрању земаљских Судова.

Тога, међу тим, по нашим законима нема.

И онда, правници, државници и политичари, имају поводом овога конкретног случаја, да одговоре на питање:

Да ли, овде, Касациони Суд, радом својим, није, ненадлежан и непозван, поништио једно несумњиво право двеју позваних инстанција државних, Министра унутрашњих дела и Држ. Савета, и закорачио у њихову област2...

По моме дубоком уверењу : Јесте.